Церић: Зашто се желим политички ангажовати

Након првих спекулација у јавности да ће основати нову политичку странку Церић је открио да ће се, заправо, на наредним бх. изборима највјероватније кандидовати за бошњачког члана Предсједништва БиХ.

О врсти ангажмана на наредним изборима и политичкој клими у БиХ за Ал Јазееру каже:

Церић: Мислим да у Босни и Херцеговини има довољно, неки кажу и превише, политичких странака. Међутим, неки мисле да су постојеће политичке странке потрошене, да су безидејне, да су безвољне, да су политички неинвентивне, да су се затвориле и оградиле жељезном оградом, да нису у стању да скупе драгоцјену енергију у људима који знају, хоће и могу да изведу наше друштво и нашу државу из јасне летаргије и безнадежности те да је због тога потребна нова политичка снага, нова и другачија политичка странка са јасном визијом и увјерљивим програмом за стварне промјене набоље.

Већина људи са којим сам разговарао мисли да је вријеме да се понуди слободна и независна политичка алтернатива која би објединила слободне и независне појединце, организације и институције ка заједничком циљу моралне обнове друштва и јачању државности Босне и Херцеговине. Отуда се појавила и идеја о слободном и независном предсједничком кандидату у Бошњака.  

Шта Вас је мотивисало да се политички ангажујете?

Церић: Први и најважнији мотив је осјећај дужности према домовини, а то је да учиним све што је у мојој моћи да нашој дјеци, нашим унуцима буде боља и сигурнија будућност, да живе у слободи од страха и сиромаштва. Осјећам да је могуће тешко стање у друштву и држави мијењати набоље са искреном намјером, квалитетним знањем и вриједним радом.  
 
Мислите ли да је Бошњацима потребна нова политичка опција и шта генерално мислите о функцији чланова Предсједништва, а будући да они имају прилично лимитирана овлаштења?

Церић: Функција, ма која била, не чини човјека важним и утицајним, већ човјек својим радом чини одређену функцију важном и утицајном. Мислим да је функција члана Предсједништва важна и утицајна и може покренути многе ствари напријед, посебно на плану међународне афирмације државе, али и на домаћем плану члан Предсједништва може и треба бити фактор спајања различитости и промотор јединства за опште добро свих.

Гдје, према Вашем мишљењу, највише гријеше бх. политичари?

Церић: Не желим говорити о грешкама политичара. Нека о томе свој суд дају бирачи на сљедећим изборима. Они најбоље знају колико их кошта неспособност данашње политичке елите да нађу разумна политичка и економска рјешења за друштво и државу.

У свијету има примјера гдје су бивши високопозиционирани вјерски лидери улазили у политику, неки су били и предсједници, али у БиХ то баш и није случај.

Постоји ли страх да би се, у случају Вашег политичког ангажмана, то могло перципирати као да тежите ка успостављању теокрације?
Церић: Мислим да људима који су слободни од предрасуда и независни од интересних групе не смета ничија вјера, култура и нација. Слободни и независни људи цијене сваког човјека који својим радом доприноси бољитку друштва и афирмацији државе.

Моје знање о вјери и моралу је моја предност и богатство. Због тога, није примјерено да се "припаднике остала два народа" оптужује за нетолеранцију према мојој вјери и моралу, као и мојој професионалној позадини.

Закони су мртво слово на папиру све док не дођу у срца оних који су задужени да проводе закон ради заштите јавног добра.

Нисам чуо ниједну ружну ријеч ни од једног припадника из остала два народа у вези с тим питањама.  На крају крајева, зна се да Босна и Херцеговина није теократска, већ демократска држава, а то значи народ бира своје представнике из различитих слојева друштва.

Ти народни представници који могу, али не морају, имати вјерско знање и увјерење доносе законе по којима се управља државним пословима, а будући да у Босни и Херцеговини влада позитивни секуларизам.

На који дио гласачког тијела рачунате у БиХ, у случају кандидатуре за бошњачког члана Предсједништва, а будући да је сигурно да нећете бити једини кандидат?

Церић: Пошто се још нисам одлучио, не могу вам на то питање одговорити, али могу казати да цијеним слободне и независне појединце који ће, увјерен сам, донијети превагу на сљедећим изборима.

Босна и Херцеговина је, према Индексу Транспаренцy Интернатионала на 77. мјесту по корупцији у свијету, а од држава бивше Југославије она то неславно мјесто дијели са Србијом и само је Косово иза ње. Зашто је бх. друштво толико корумпирано и како се борити против тог друштвеног зла?

Церић: Зна се да је корупција злоупотреба повјерене овласти за приватну корист. Према томе, корупцију производе људи који имају власт и моћ, али немају морал. Стога, корупција погађа сваког оног који зависи од моралног интегритета тих којима је дата власт и моћ да одлучују о њиховој судбини.

Дакако, болест неморалног односа према јавном добру најбоље се лијечи моралном обуком, а једна од тих обука је досљедна примјена закона којим се спречава производња и ширење корупције у друштву. Ти антикорупцијски закони постоје у књигама, али не и у срцима људи који треба да их спроводе. Јер закони су мртво слово на папиру све док не дођу у срца оних који су задужени да проводе закон ради заштите јавног добра.

Према томе, корупцију у друштву треба лијечити на два начина: морално и законски. Овај први начин се понесе из куће, развија се у школи и одржава кроз јавни одгој, а овај други је остварљив успостављањем  друштвене правде, гдје су свима осигурана права, гдје сви имају једнаке прилике за коришћење јавног добра, а то значи да држава и друштво треба да буду тако организирани да нико нема потребе да се служи неморалним и незаконитим радњама да би остварио своје право.