Након поплава: Заглављени у погрешној власти

Поплавама је погођено преко 50 општина у цијелој држави. Преко 42,5 хиљаде особа је евакуисано из кризних подручја, док их је више од 20.000 смјештено у колективне центре и касарне.

Иако је ријеч о прелиминарној процјени штете, економски аналитичари кажу да се она већ сада може мјерити у милијардама конвертибилних марака и да БиХ предстоји дуготрајан и тежак опоравак.

Опоравак општина погођених поплавама и клизиштима у БиХ, а према прелиминарним подацима више их је од 50, трајаће годинама.

У БиХ, која је и прије поплава била у дубокој економској кризи, санирање штета могло би да траје и више од 10 година.

Висину штета у овом тренутку не може нико да прецизира, но већ је сада извјесно, а према прелиминарним подацима које су саопштиле државне институције, да ће се она мјерити у милијардама конвертибилних марака.

Званични подаци, најављено је, биће саопштени средином наредног мјесеца, а о оним првим, прелиминарним говорио је предсједавајући Савјет министара БиХ Вјекослав Беванда:„Прелиминарне процјене говоре да је са својих огњишта помјерено више од 950.000 становника, девастирано више од 100.000 стамбених објеката и зграда, више од 230 школа и здравствених установа, о огромним штетама у пољопривредним газдинствима, индустријским објектима, прометној инфраструктури. Посебно изражен проблем представља огроман број клизишта.“

Према подацима Министарства безбједности БиХ, 10.000 квадратних километара земље је погођено поплавама и клизиштима. Преко 42,5 хиљаде особа је евакуисано из кризних подручја, док их је више од 20.000 смјештено у колективне центре и касарне.

Економски аналитичари кажу да се на основу ових података може говорити о милијардама марака штете.„Ако је друштвени производ БиХ око 25 милијарди, а да је сигурно 20 посто уништено овом елементарном непогодом, то значи да се то пење од три, четири до пет милијарди“, каже економски аналитичар Алекса Милојевић.

У Привредној комори БиХ кажу да су посљедице поплава огромне, но да се не може говорити о трајном губитку радних мјеста у реалном сектору и пољопривреди.

„Када је ријеч о пољопривреди, тренутно је можда губитак тих и таквих радних мјеста масовнији, међутим, ту је могуће, уколико земљиште није дугорочно страдало, да се та радна мјеста релативно брзо и обнове, у најгорем случају сљедеће сезоне, зависно која је култура у питању. У индустријским капацитетима је дефинитивно теже обновити радно мјесто уколико је нека фабрика у потпуности страдала јер су потребна углавном вишемилионска улагања у инфарструктуру и друго“, појашњава Игор Гавран из Спољнотрговинске коморе БиХ.

Четрдесет посто територије РС поплављено

Са првим процјенама штета изашли су и у Влади РС. Наводе да је поплавама погођено 58 посто укупног становништва и 40 посто територије овог ентитета.

Уништено је најмање 60 посто сточног фонда, а многи објекти непоправљиво су страдали и мораће бити срушени.

„Оквирне процјене говоре да би то могло ићи до 15 посто бруто домаћег производа на годишњем нивоу, што је страшна цифра. То је размјера ратних разарања“, казао је предсједник Народне скупштине РС-а Игор Радојичић.

Економиста Алекса Милојевић каже да је ово страховит удар за економију у цијелој БиХ, која је ионако била на кољенима.

Он једино рјешење за бржи опоравак државе види у политичким промјенама:„Да дође до промјене власти и да се дође до власти која би била у стању да почне да запошљава и да богати овај народ. То би био најбољи начин санације ове штете. Иначе, ова власт није у стању да санира ову штету због тога што није у стању да прави развој. И ова ће власт само направити још већу штету на ову штету.“

Ову изјаву додатно потврђује и све оно што ових дана раде и говоре бх. политичари.

Тако је министар спољних послова Златко Лагумџија, умјесто да засуче рукаве и с осталим министрима ради на спрјечавању малверзација око хуманитарне помоћи која стиже у угрожена подручја, сликовито објаснио шта треба да се ради:„Како можемо позивати људе да нам помажу ако се стално шири, вјероватно с правом у великој мјери, нека врста климе да ће све што се скупи бити покрадено? Једино још што могу рећи, дабогда му поплава у спаваћој соби била ко марке узео.“

А државни су посланици информацију о штетама од поплава искористили да намире своја страначка препуцавања. Ко је и зашто крив, ко је шта радио а шта није, ни ријечи о ономе шта ће урадити.

„Ја долазим из поплављене општине у коју је делегат из СНСД-а Саша Кошарац дошао са једним камионом са камерама РТРС-а и рекао да је довезао тај камион за рашчишћавање терена. Кад су се камере РТРС-а угасиле, отишао је заједно са тим камионом“, рекла је Александра Пандуревић из СДС-а.

Прозвани из СНСД-а нису остали без одговора.

„Купите преко својих активиста ту помоћ у станове да би купили изборе конзервама. То ради СДС“, одговорио је Милорад Живковић

.На питање, када би све било идеално у БиХ, као што није, колико времена ће земљи требати да се опорави, одговара економиста Алекса Милојевић:„Постоје потенцијали, постоје могућности. Ми смо се заглавили у погрешној власти - и кад би се власт промијенила, кад би се промијенио начин  владања, ми бисмо за 10 година у БиХ поново били један сретан народ и могли бисмо да будемо сви запослени и три, четири пута богатији него што смо сада.”