Бринатац, љубитељ "Заставе"

Љубав према „Заставиним“ аутомобилима родила се када је преко Ибеја покушао да набави аутомобил за сина. Сада има четири аутомобила из фабрике из Крагујевца.

Клуб власника „југа“ започео је 2010. године у нади да ће окупити све људе који деле његову фасцинацију, али је онда открио да их у Великој Британији има тек 25 спремних за вожњу.

Мото клуба гласи: „Неко мора да пази на ове аутомобиле, јер ће, у противном, нестати заувек“.

Последњи који је купио био је „застава 311“, популарнији као „стојадин“. Жутог ветерана купио је од једне жене, која га је држала у гаражи 28 година.

„Купио сам га за 190 евра. Очистио сам га, урадио технички преглед и поправио кочнице и одмах отишао да му 'протегнем точкове', први пут после 28 година“, каже Фил.

„Југо“ је на Западу постао познат осамдесетих година. Био је невероватно јефтин и људи се нису бринули о њему, пошто су их, како каже, сматрали потрошном робом.

„Аутомобили из 'Заставе' стекли су посебно лош публицитет када је жена слетела са моста у Мичигену. Тврдили су да је аутомобил толико лаган да га је ветар однео, али то, наравно, није била истина“, додаје Фил.

„Заставини“ аутомобили су полако почели да нестају са путева у Великој Британији и САД након избијања рата на Балкану.

„Уколико погледате све аутомобиле произведене у Источном блоку, 'југо' је одувек био најбољи“, закључио је 42-годишњи наставник.