Како су врбовани агенти за Удбу и КОС

Конкретно, депеша од 28. септембра 1956. године бави се организацијом и операцијама југословенских обавештајних служби, као и елитном јединицом којој је задатак да контролише све људе у ДСЗУП-у.

Неименовани извор А-ИВ позива се на пријатеља из Граца, за ког тврди да је вођа југословенске имигрантске групе у Аустрији и западној Немачкој и да води обавештајну мрежу унутар те организације посвећену прикупљању информација о југословенским обавештајцима који оперишу на том подручју.

Неименовани пријатељ наводи да је Одељење XИИ једна од најважнијих групација унутар ДСЗУП-а, да имају своје “људе” у сваком битном предузећу и да једино Тито и Ранковић, министар унутрашњих послова, нису били под контролом те јединице. 

Највиши кадрови обучавани су, наводи се у депеши, у Савезној централној школи државног секретаријата за унутрашње послове у Београду и њихова обука је трајала четири године. Нижи чиновници су ишли у ниже школе или су завршавали курсеве. Повремено су регрутовали кадрове и из школе у Каменици, где су се обучавали будући КОС-овци, а у њиховој обуци, осим домаћих инструктора учествовали су и бивши немачки контраобавештајци, сада заробљеници.

У Каменици су постојала два смера - дипломатски и унутрашњи, на којем се изучавало законодавство, детективски рад, надзор, коришћење радија и пријемника, а полагали су и вожњу свих врста возила. 

Извор А-ИВ у депеши наводи да су постојале три врсте сарадника: информатори, агенти и резиденти. Прва категорија се обично бирала из редова оних којима се могло запретити са неколико година затвора.

Плаћало им се од случаја до случаја, а највећа награда им је била заправо да их кривично не гоне. Резиденти су били бирани међу најлојалнијим члановима, њихов посао је био да сакупљају информанте и
да шаљу извештаје сваке две недеље. Они су били заштићени, али заправо нису знали за кога раде - КОС или ДСЗУП.

Осим детаљне провере кадрова, постојала су и одређена правила која су морала бити испоштована, као што је да информатор мора да буде добар комуниста, не сме да пије алкохол и мора да буде у стању да ћути, мора да има добар углед, да зна да пише и чита и да је талентован за памћење и посматрање. Агенте у иностранству врбовали су високом платом или дозволом да раде на црном тржишту.