Колизија предложених законских норми са међународним правом

Да ли су нове законске норме у приједлогу Закона о јавном реду и миру РС, које се тичу слободе мисли, говора и изражавања на друштвеним мрежама антидемократске и антицивилизацијске норме које угрожавају основна људска права?

Уколико дође до таквих недемократских и антицивилизацијских процеса ограничавања слободе мисли, говора и изражавања од стране власти у Републици Српској, имали би кршење :

1. Филаделфијске декларације која је темељ каснијег доношења многих међународних дакларација, конвенција и докумената. Не улазећи у разлоге њеног доношења, прва је промовисала (између осталог) да су сви људи једнаки, да се неотуђивим правима сматрају права на живот, слободу и тежњу за срећом. Први пут у историји промовисана је демократија (социјална и политичка правда). Насупрот давно донешеној Декларацији данас у Републици Српској, на тлу Европе у 21. вијеку, имамо ограничавање једног вида Слободе - слободе на право мисли, говора и изражавања!

2. Повеље Уједињених нација, која у својим почетним и темељним одредбама између осталога наводи “да поново потврдимо вјеру у основна права човека, у достојанство и вредност људске личности” итд. Ако пођемо од тога да су основна права човјека слобода мисли, говора и изражавања имамо ситуацију да предложене законске норме о утицају власти РС на изражавање на друштвеним мрежама крше одредбе Повеље Уједињених нација. Самим тим, оне крше достојанство и вриједност људске личности, што их опет доводи у колизију са одредбама Повеље Уједињених нација!

3. Опште декларације о људским правима, која у свом члану члану 19. наводи: „Свако има право на слободу мишљења и изражавања. То право обухвата слободу задржавања мишљења без спољних притисака те слободу тражења, примања и ширења информација и идеја путем било којег средства јавног саопштавања и без обзира на границе”.

4. Европске конвенција о људским правима и основним слободама, која под Слобода изражавања у члану 10. наводи:

1. Свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу мишљења и слободу примања и преношења информација и идеја, без мијешања јавне власти и без обзира на границе. Овај члан не спријечава државе да захтијевају дозволе за рад од радио, телевизијских и филмских компанија.

2. Остваривање ових слобода, будући да укључује обвезе и одговорности, може подлијегати таквим формалностима, условима, ограничењима или санкцијама предвиђеним законом и које неопходне у демократском друштву у интересу националне безбједности, територијалног интегритета или јавне безбједности, спрјечавања нереда или злочина, заштите здравља и морала, угледа или права других, спрјечавања ширења повјерљивих информација или у интересу очувања ауторитета и непристраности судства.

Према наведеном, јасно је да намјере Владе РС са новим законским нормама са којима желе да утичу на слободу изражавања на друштвеним мрежама немају упориште ни у овој Конвенцији.

1. Устав Републике Српске

Члан 25. одређује “ Зајамчена је слобода мисли и опдјељења, савјести и увјерења, као и јавног изражавања мишљења”.

Члан 32. Устава Републике Српске одређује “Грађани имају право да јавно износе мишљење о раду државних органа и других органа и институција, да им подносе представке, петиције и приједлоге и да на њих добију одговор. Нико не може бити позван на одговорност нити трпјети друге штетне посљедице због јавно израженог мишљења о раду државних органа или ставова изнесених у представци, петицији или приједлогу, осим ако је тиме учинио кривично дјело.

Др Душко Кошпић
Бањалука