Коментар: Поглед испод успјеха...
<п>Новак Ђоковић је много тога урадио и променио у животу не би ли постао најбољи на свету. Да ли је ико од нас спреман на такву „жртву“?</п>
Дивимо се његовим атлетским способностима, уживамо у његовим успесима, умиремо и рађамо се с њим готово у сваком финалу. Новак Ђоковић је, ево већ девету годину заредом, у нашим домовима и срцима и доноси нам радост и узбуђење, али и немир и стрес. Какав је – да је – наш је.
Али да ли смо ми његови?! То јест, да ли смемо да се погледамо у очи и нађемо део њега, најбољег спортисте на свету у нашем понашању, животу? Наравно, осим заједничког порекла...
Људи који живе у иностранству или често путују сада најлакше, најлепше и најпоносније могу да објасне одакле су и то са само две речи: Србија! Ђоковић! Поистоветити се са веома успешним појединцем је једно, али радити макар део онога што он ради, а што га је довело ту где јесте, нешто је сасвим друго.
Да би човек постао најбољи на свету у било чему, па и у „пљувању удаљ“ потребно је много рада, труда, фокуса и одрицања. Новак од пете године живота свакодневно тренира између пет и осам сати. Поред тога, редовно је ишао у школу и заправо радио на себи сваки дан из сваког апсекта. За то би, пре свега требало да захвали покојној Јелени Генчић која је успела да део те његове снаге, марљивости и жеље усмери ка детаљима који слику о њему чине потпунијом. Под њенин утицајем Новак је почео да слуша класичну музику и чита класике светске књижевности, те да учи језике. Он је то прихватио и наставио да развија, поставши „светски човек“, с манирима правог џентлмена и знањем пет светских језика. И наставља даље да их учи, али и да чита пошто на сваки турнир понесе по две-три књиге. А када заврши са каријером сања да упише факултет.
Онда је у његов живот дошла друга Јелена, садашња супруга Ђоковић, мајка малог Стефана. Холистички, нетрадиционалан приступ животу, да су тело, ум и дух једна нераздвојна целина и да је појединац чврсто везан за околину, друштво и свет у којем живи, преузео је управо од ње. А то од човека тражи промене у начину животу у готово сваком аспекту. Од исхране, преко односа са људима, па надаље. Ту долази до „отварања ума“, то јест његов прекомпозиције. Људи који воде овај начин живота добро пазе шта уносе у своје тело-храм, с киме проводе време, како се односе према другима, те вежбају свакодневно јогу и медитацију, то јест и тело и ум. Управо све оно што ради и Новак. Такав однос према себи и свету донео му је и менталну и физичку флексибилност, способност да ради ствари које ниједан човек не може, а да притом остане смирен, свестан у сваком моменту. Управо ово се показало круцијално током овогодишњих финала у Вимблдону и Њујорку када је у исто време играо и против Федерера и против публике. И победио.
Поред тога, Новак је основао фондацију која ради изузетне ствари пре свега за децу у Србији, а недавно је постао и глобални амбасадор УНИЦЕФ-а. Ретка, ретка част. А успут је и син, брат, отац, муж који није заборавио ко је и одакле је. Да буде прави српски ратник, али само када је потребно, а када није да помаже свом народу и држави (па и шире) како може и уме.
Да ли и даље мислите да сте „Новакови“?! Ако нисте, потрудите се да му се барем делом приближите, јер ћете тако бити ближи најбољем на свету.
Коментари (1)
Драгомир
На сваки турнир по две три књиге понесе. Не мозе једна И мора бас на сваки турнир. Ако тако настави нас Ноле це све књиге процитати па ста цемо онда
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.