Чији је имовински картон и даље тајна у БиХ?

Функционери у БиХ по закону морају пријављивати имовинске картоне и они морају бити доступни јавности. Међутим у пракси је то сасвим другачије. За носиоце правосудних функција важе другачија правила, па је до имовинских картона, рецимо чланова Високог судског и тужилачког савјета, немогуће доћи јер се позивају на Закон о заштиту личних података.

“Још нема спремности да се то питање уреди. Исти проблем је и са сукобом интереса. Сада је на снази одредба по којој адвокати чланови Вискоког судског и тужилачког савјета именују тужиоце и судије у правосуђу БиХ. То је само по себи у старту сукоб интереса”, сматра портпарол Транспаренсија Ивана Корајлић.

“Носиоци правосудних функција у БиХ једном годишње Вискоком судском и тужилачком савјету подносе финансијски извјештај, који није класичан имовински картон и који по закону није доступан јавности”, каже предсједник Савјета Милан Тегелтија и додаје да нема ништа против да се закон у тој области промијени. На питање да ли би свој имовинки картон доставио јавности одговара:

“Наравно, немам никакав проблем са тим да мој имовински картон буде доступан јавности јер мислим да би сваки јавни службеник који тако нешто одбије довео у питање свој кредибилитет".

Теглтија истиче и да би се из имовинских картона могло провјерити да ли нечија имовина одговара његовим примањима.

“Уколико имовина не одговара приходима то дефинитивно може да буде сумњиво. Чак и у криминалистици један од основа за неке истраге је нагло богаћење. Уколико имовина коју имате не одговара вашим приходима онда има довољно основа за питање одакле вам то”, истиче Тегелтија.

Нажалост сведоци смо да се у БиХ свако постављање питања одакле функционерима имовина, несразмјерна њиховим примањима, тумачи као удар на институције, рушење уставног поредка и слично. Можда би по том питању требали да се угледамо на сусједну Србију, која тврди да је успјела да дисциплинује своје функционре.

“Сви подносе имовинске картоне, све се редовно провјерава и све је већи број санкционисаних”, тврди Славиша Малишић из Агенције за борбу против корупције Србије.

“По нашем закону непријављивање или лажно пријављивање имовине подлијеже санкцији од 6 мјесеци до 5 година затвора. Подносили смо кривичне пријаве против бившег министра одбране, против министра здравља, а поднијели смо и препоруку за разрјешење актуелног министра правде. Радимо максимално и никога не штедимо”, истиче Малишић.

У БиХ нажалост сваке врсте санкција поштеђени су моћни и богати док обични грађани сносе санкције и за неплаћање разних такси.

БН телевизија