Клинтон тражио војну акцију 1992. у БиХ

То проистиче из колекције прес-клипинга из тадашње предизборне кампање, коју је неколико америчких медија припремило и анализирало у контексту садашње предизборне кампање и шанси да Хилари Клинтон, најизгледнији предсједнички кандидат Демократске странке и супруга овог бившег америчког предсједника, побиједи потврђеног републиканског кандидата Доналда Трампа на предсједничким изборима у новембру.

Нама је најзанимљивији дио који се односи на БиХ и међусобно препуцавање Бушовог и Клинтоновог табора о томе ко има више искуства у спољној политици, које су доказивали на политикама које треба водити према БиХ.

"Једна од изјава о политичким смјерницама за БиХ која је у јавности прошла потпуно незапажено је саопштење из Клинтоновог табора у којем су захтијевали да Буш затражи одобрење УН-а за селективно бомбардовање српских мета у БиХ", наведено је у једном од прес-клипинга.

Како је наведено, ове Клинтонове позиве Бушов портпарол Марлин Фицватер прогласио је "лакомисленим", а за Клинтона и Гора рекао да су "далеко од тога да буду способни да воде земљу".
"То што они говоре, мени личи на површност која указује на то да би њих двојица (Клинтон и Гор) требало да ураде заостали домаћи задатак из спољне политике. Јасно је да Клинтон нема представу о политичкој комплексности у бившој Југославији", рекао је Бушов портпарол.

Клинтон је, пак, одговорио да Буш не показује лидерство на Балкану, чак ни намјеру да уведе јаче санкције Србији.

"Треба јасно да кажемо да ћемо, не само појачати санкције против Србије на испоруке оружја, него да ћемо увести санкције и на нафту и друге потрепштине које Милошевићев режим држе на животу.

Европске и америчке поморске снаге на Јадрану треба да добију дозволу УН-а да зауставе сва пловила и врше инспекције бродова који иду, не само ка Србији него и ка њеној савезници Црној Гори", рекао је Клинтон у одговору на ове нападе из Бушовог табора.

Буш је, пак, одбацио оптужбе за неодлучност и незрелост у спољној политици, указујући на завршене операције у Ираку, којима је ослободио Кувајт и из те земље избацио снаге Садама Хусеина.

Као што смо већ опширно писали на основу декласификованих докумената, Бил Клинтон је, кад је постао предсједник, обећао Бошњацима да ће их подржати, а онда је промијенио мишљење и пристао и на српске и хрватске захтјеве.

Извор: Независне новине