Милион необразованих највећи ресурс власти

Ови поражавајући подаци можда најбоље осликавају стварно стање једног посрнулог и декадентног друштва које тоне све дубље и дубље. Неписмених и необразованих, којима треба додати и лажне партијске интелектуалце који су купили лажне дипломе како би напредовали у странци и јавном предузећу, много је више од образованих, неуцјењених и разумних, они у много већем проценту излазе на биралишта, и у томе треба тражити један од најважнијих узрока тренуног стања и тешке ситуације у којој се налазимо.

Разлога за задовољство и оптимизам једино може имати режим и политичари на власти, јер неписмени, необразовани и неупућени представљају њихово најважније упориште, вјерно гласачко тијело и хипностисану гомилу са којом се најлакше манипиулише. Што је више сиромашних и необразованих то је накарадни систем чвршћи, снажнији и дуготрајнији, па не чуди што је у протеклом периоду власт постигла највише резултата једино на пољу систематског уништавања сопствене напаћене нације.

Лошим образовањем, контролисаним медијима, причама о лажном патриотизму, застрашивањем спољним и унутрашњим непријатељима, разним ријатили-емисијама и насиљем, друштво се све више уништава и заглупљује, а већина претвара у зомбије који су увјерени да су на правом путу док са повезом преко очију вјерно прате слијепог Вођу све до ивице понора.

Сви који не вјерују у лажне Пророке, Месије и националне Вође осуђени су на прогон, а као резултат овакве политике тренутно имамо милион и кусур становника мање у односу на попис из 1991. године ( 835 000 уз 196 000 нерезидената који се лажно воде као становници БиХ а живе и раде на западу).

Трбухом за крухом отјерано је више од милион људи, скоро трећина укупног броја становника, углавном су то млади, најобразованији и најспособнији који су схватили у каквој држави живимо и нису жељели да буду дио накарадног система, понижавају се и буду полтрони, носе партијске мајице и књижице како би од својих тлачитеља и унутрашњих окупатора добили мрвице ил неки мизеран посао.

Да није више од милион неписмених, необразованих и сиромашних, у Народној скупштини Републике Српске вјероватно не било било клуба „енергетских посланика" и више посланичких клубова вјечитих директора и руководилаца који су мандате освојили уцјенама, злоупотребом јавних ресурса и предузећа, лажним обећањима и куповином гласова.

Сиромашни и необразовани много се лакше поистовјете са неким бахатим и необразованом примитивцом него са одмјереним и пристојним интелектуалцом, лакше повјерује у лична обећања, бесмислене и крупне лажи него у реалан и јасан програм и озбиљну причу о колективним и вишим националним интересима.

Због тога је у посланичким и одборничким клупама све више ограничених, неспособних и послушних а све мање мудрих и образованих. Само најограниченији и најнеобразованији могу у више наврата упорно повјеровати у бројне петпарачке приче и лажи попут градње аеродрома, космодрома, брзих пруга и великих фабрика, или најновнијих изјава посланика Срђана Миловића који тврди да је дуг РиТЕ Гацко од 150 000 000 марака последица великих инвестиција а не огромне пљачке и уништења предузећа!?

Огромна већина неписмених и сиромашних срећна је кад добије 50 или 100 марака у октобру сваке друге године, и сматра великом чашћу и привилегијом када има прилику да се рукује или фотографише са ознојеним народним представником након ватрених говора и предизборних скупова. Попити пиво под шатором, ставити новац у њедра пјевачици, подићи високо три прста за многе је сам врхунац патриотизма и показатељ спремности на жртву за националне интересе.

Већина сиромашних и неписмених вјерује да су народе вође искрене и праве патриоте које се боре за националне интересе а не богаташи, криминалци, лажови и преваранти који су најодговорнији за њихов тежак положај и сиромаштво. Живимо, или боље је рећи животаримо, у заробљеном систему у коме су на необичан начин, помало шизогено и перверзно, помијешани и међусобно испреплетани велико богатство малог броја људи и огромне масе сиромашних и обесправљених.

Образовање је један од најважнијих стубова на којима почивају све велике нације, и ако је оно слабо, запуштено и уништено тешко је очекивати да колектив и нација стоји усправно, доноси разумне и паметне одлуке. Све док се ситуација не промијени, док се не заустави одлив мозгова, не врате протјерани и способни, подигне из пепела образовни систем и стање медијских слобода, тешко је очекивати велике позитивне заокрете и значајнији опоравак разореног друштва.

Олигархији на власти очито веома одговара овакво стање и поредак и они ће га грчевито бранити и додатно сиромашити и уништавати нацију. Зато је промјена режима и начина управљања друштвом један од првих и најважнијих предуслова за неки нови почетак, националну ренесансу и свеобухватну обнову напаћене нације и друштва.

Небојша Вукановић