Зашто је процес против Чаушевића стопиран?

Више од двије године прошле су како је у спектакуларној акцији СИПА-е ухапшен Кемал Чаушевић, бивши директор Управе за индиректно опорезивање БиХ. У полицијској акцији „Пандора“, Чаушевић је ухапшен заједно са 53 особе, а међу њима и 30 припадника УИО и царинских терминала, пише новинска агенција Патриа.

Чаушевић и остали ухапшени су због коруптивних кривичних дјела организираног криминала, царинских и пореских утаја, прања новца и злоупотребе положаја или овлашћења у вези са увозом текстилне и друге робе у БиХ.

У међувремену, већи дио ухапшених, међу којима и Чаушевић пуштен је на слободу.

Иако је у свом исказу бивши директор УИО БиХ навео конкретна имена високорангираних актуелних и бивших функционера СДА, ХДЗ БиХ и СНСД-а, те у шта су све уплетени, ако је судити по ћутању Тужилаштва БиХ није се пуно тога урадило.

Патриа је у два наврата послала упит Тужилаштву БиХ са питањима везаним за случај "Пандора", односно конкретно докле се стигло са истрагом, али одговора није било добили.

Подсјећања ради, у свом исказу Чаушевић је признао истражиоцима Тужилаштва БиХ да је на инсистирање Драгана Човића УИО 2009. године купио зграду Сокола у Мостару, по цијени од 2 милиона КМ, иако је вјештак процијенио да та зграда вриједи тек око 900.000 КМ.

Чаушевић је у свом исказу навео да је Милорад Додик дуго времена од њега тражио да на мјесто помоћника директора Сектора за царине постави Здравка Цвјетиновића који је у акцији ''Пандора'' ухапшен као други најважнији човјек у афери тешкој преко двије милијарде КМ.

"Милорад Додик дуго времена је вршио притисак на мене да на мјесто шефа царина ставим Цвјетиновића, а на мјесто шефа Одјељења за контролу великих пореских обвезника Дубравка Прстојевића. У тим притисцима учествовао је и Велибор Шотра, особа врло блиска Милораду Додику", изјавио је Чаушевић.

Он тврди да Додику није изашао у сусрет по питању Прстојевића јер за тако нешто није било законских могућности, али да је једна од првих одлука његовог насљедника у директорској фотељи Мире Џакуле била управо постављање Дубравка Прстојевића на позицију коју је тражио Додик.

Добар дио Чаушевићевог исказа односи се на ''услуге'' које је од њега тражио Никола Шпирић, а које су се односиле на поврат пореза, ослобађање од царине и запошљавање. Чаушевић је, такође, оптужио Шпирића за узимање мита.

Одмах након именовања на позицију предсједавајућег Савјета министара, Шпирић је од Чаушевића затражио да Горану Маринковићу, односно његовом предузећу ''Маринковић Цомерц'', врати порез од 500.000 КМ. Акт Пореске управе Републике Српске којим се захтијевао поврат ПДВ-а био је нечитко потписан и није се видјело ко је његов потписник па је Чаушевић задужио свог помоћника Џевада Некића да провјери о чему се ради.

"Врло брзо, можда послије пола сата, назвао ме Шпирић и вербално ме напао и ставио ми до знања да није задовољан мојим понашањем. Обратио ми се ријечима: 'Нисам то очекивао од тебе, лијепи мој директоре'. Било ми је јасно да нешто није уреду, јер што би се он бринуо о нечему што је законито, а уколико је све чисто, зашто би било коме сметало да се провјери", навео је Кемал Чаушевић у својој изјави.

Пола милиона је, признао је, након Шпирићеве интервенције враћено без додатног проблематизовања фирми ''Маринковић Цомерц'' јер ''није желио да ремети добре односе са премијером''.

"То је особа (Маринковић, оп.а.) која има специјалан однос са Николом Шпирићем и Шпирић му користећи свој положај константно помаже. Маринковић је био предметом наше истраге у исто вријеме за практично исте ствари као познати случај ''Чаго'' (утаја пореза и прање новца, оп.а. ) у којем је подигнута оптужница, тврди Чаушевић, објашњавајући да је и у случају Маринковић УИО поднијела извјештај, али да истрага никада није завршена и проведена јер је ''био заштићен', казао је Чаушевић.

( С.Б./Патриа)
(Фото: Клиx.ба)