Муслиманка оставила сина у Сребреници
Моја мајка која је друге вере, због притиска средине и политике која се у Босни наметала свима који нису муслимани, оставила нас је и није желела да дође са нама у Србију"
Босна и Херцеговина
Александар Јовичић (29) најмлађи је предсједник општине у Србији и најмлађи у историји Београда. Лидер Омладине СНС-а након априлских избора дошао је на чело Палилуле, највеће београдске општине, а у интервјуу за Недељник први пут је испричао своју животну причу како је из родне Сребренице стигао у Борчу, зашто је ушао у политику и како остварује свој дјечачки сан.
"Моја прва асоцијација на Сребреницу су рат и неправда која је тим ратом нанета свим људима у граду у коме сам се родио. Не волим да мислим о Сребреници јер тај рат сам - иако сам био четворогодишњи дечак - доживео као двоструку трагедију. С једне стране, због ратних страхота и страдања људи, а са друге, доживео сам да ми је управо тај рат разорио породицу.
Моја мајка која је друге вере, због притиска средине и политике која се у Босни наметала свима који нису муслимани, оставила нас је и није желела да дође са нама у Србију. Ја пре верујем да није смела из страха за своју породицу у Босни, али то на крају није ни било важно. Остао сам без дома и мој отац и бака са мном у наручју и са две торбе у које смо спаковали цео живот, дошли су 1991. године у Београд. Од тада живим у Борчи и заволео сам је као да сам се ту родио".
“Одрастао сам уз баку која је била изузетна жена, знате, то су оне строге али праведне босанске Српкиње. Она ме је васпитавала, јер је отац морао много да ради да би нас издржавао. Биле су то оне несрећне деведесете када никада нисмо имали довољно пара за све. Чим сам мало ојачао, почео сам да радим: у ауто-радионицама, носио сам џакове на градилиштима, радио сам сезонске послове и често сам подизао терет који је био тежи од мене. Упоредо сам ишао у школу и био добар ђак. Радио сам и када сам уписао факултет. Искључиво својим трудом и марљивошћу напредовао сам до нивоа менаџера у једној озбиљној компанији. Политика је дошла касније, када сам имао 22 године. Имам тај борбени дух у себи, јер, као што видите, од малих ногу борим се са животом”.
На питање да ли је некада пожелио да се врати у Сребреницу Јовичић каже:
“Никада нисам сањао да се вратим у Сребреницу јер сам знао да је то немогуће, а некако су ми успомене које сам понео сувише тужне да бих уопште желео да их евоцирам. Као дечак када сам дошао у Борчу, никада нисам маштао да се преселим у "круг двојке", желео сам да једног дана ја постанем неко ко ће да уради нешто више за свој крај и комшије. Нисам тада знао како, нисам знао ни шта је политика, али сам сањарио да некако постанем неко ко ће за њих да уради велике стварио”.
Као посланик једна од ударних песница СНС-а у у Скупштини Србије, због тога су га и прозвали “мали Вучић”. Каже да му тај надимак импонује.
“У СНС сам ушао због Александра Вучића. Његова одлучност, пожртвованост, енергија и ауторитет су ме привукли да будем део странке коју он сада води. Мој темперамент не трпи лажне ауторитете, а он је једини лидер у Србији који има државничке способности и политичке вештине истинског ауторитета. Желео сам да у том политичком смислу учим од најбољег и нисам погрешио.
А то да га копирам, пре бих рекао да га пратим. Ако он као премијер може да одвоји време и да од пет ујутру прима грађане који имају неки проблем, срамота би била да ја као председник општине то не урадим”.
Извор: Недељник
"Моја прва асоцијација на Сребреницу су рат и неправда која је тим ратом нанета свим људима у граду у коме сам се родио. Не волим да мислим о Сребреници јер тај рат сам - иако сам био четворогодишњи дечак - доживео као двоструку трагедију. С једне стране, због ратних страхота и страдања људи, а са друге, доживео сам да ми је управо тај рат разорио породицу.
Моја мајка која је друге вере, због притиска средине и политике која се у Босни наметала свима који нису муслимани, оставила нас је и није желела да дође са нама у Србију. Ја пре верујем да није смела из страха за своју породицу у Босни, али то на крају није ни било важно. Остао сам без дома и мој отац и бака са мном у наручју и са две торбе у које смо спаковали цео живот, дошли су 1991. године у Београд. Од тада живим у Борчи и заволео сам је као да сам се ту родио".
“Одрастао сам уз баку која је била изузетна жена, знате, то су оне строге али праведне босанске Српкиње. Она ме је васпитавала, јер је отац морао много да ради да би нас издржавао. Биле су то оне несрећне деведесете када никада нисмо имали довољно пара за све. Чим сам мало ојачао, почео сам да радим: у ауто-радионицама, носио сам џакове на градилиштима, радио сам сезонске послове и често сам подизао терет који је био тежи од мене. Упоредо сам ишао у школу и био добар ђак. Радио сам и када сам уписао факултет. Искључиво својим трудом и марљивошћу напредовао сам до нивоа менаџера у једној озбиљној компанији. Политика је дошла касније, када сам имао 22 године. Имам тај борбени дух у себи, јер, као што видите, од малих ногу борим се са животом”.
На питање да ли је некада пожелио да се врати у Сребреницу Јовичић каже:
“Никада нисам сањао да се вратим у Сребреницу јер сам знао да је то немогуће, а некако су ми успомене које сам понео сувише тужне да бих уопште желео да их евоцирам. Као дечак када сам дошао у Борчу, никада нисам маштао да се преселим у "круг двојке", желео сам да једног дана ја постанем неко ко ће да уради нешто више за свој крај и комшије. Нисам тада знао како, нисам знао ни шта је политика, али сам сањарио да некако постанем неко ко ће за њих да уради велике стварио”.
Као посланик једна од ударних песница СНС-а у у Скупштини Србије, због тога су га и прозвали “мали Вучић”. Каже да му тај надимак импонује.
“У СНС сам ушао због Александра Вучића. Његова одлучност, пожртвованост, енергија и ауторитет су ме привукли да будем део странке коју он сада води. Мој темперамент не трпи лажне ауторитете, а он је једини лидер у Србији који има државничке способности и политичке вештине истинског ауторитета. Желео сам да у том политичком смислу учим од најбољег и нисам погрешио.
А то да га копирам, пре бих рекао да га пратим. Ако он као премијер може да одвоји време и да од пет ујутру прима грађане који имају неки проблем, срамота би била да ја као председник општине то не урадим”.
Извор: Недељник
Повезане вијести
Зеница: Због насиља над пацијентом пет особа ухапшено
Босна и Херцеговина
1
Коментари (46)
моравац
Шта све мајка роди и воз довуче у Београд!
објективн
ако му је мајка муслиманка ста је он ? узбекистанац ил ванземаљац ,православац,муслиман ,католик питање за тисуцу куна :)
Петар
Није ово једина породица која се распала у току рата.Господину свака цаст на резултатима а како це он изградити односе са својом фамилијом он сигурно много висе зна од нас.Свако је имао свој избор засто то исто ускрацивати његовој мајци којиј је у то вријеме било сигурно најтезе .
металац
Која бљувотина од наслова и текста..сви су остављали и били остављани,а овдје је најбитније да је мајка муслиманка која је оставила сина којег су отац и бака одвели у Србију,ваљда је обрнуто.Изузетно цијеним БН,али маните се сензационалистичког жутила које додатно распирује шовинистичке страсти код примитиваца .Доста нам је она три мафијаша који раде и прековремено да затрују овај већ довољно затрован народ.
Загор
Прича је пуна рупа. Највјероватније да је у контакту са мајком и осталом родбином са њене стране, али због гласачког тијела и странке покушава то да прикрије.
1991. је била теска
Мени су у сјецању бикови на разњу током скупова СДА. Обецања о бохатству које це доци јер це Саудијска Арабија дати пара као блата свима. Најстравицнији говор је био професора математике на Бајрам 1991. ту он казе да це Србима вадити оци прстима. С тог скупа је досао неко коме је волио и казе*Бјези, нико зив неце остати'. Он је јадник остао и погинуо. Децко не треба да осудјује мајку, али је добро да је рекао ста је имао. Јавице се она њему кад тад. Он је изгубио мајку, ја све које сам знала.
Рада
Неке се ствари у овој причи не слажу. Господин каже да је 1991 године дошао са торбом у очевом наручју у Београд као избјеглица. За његову информацију у Босни се тада нормално радило и није се нико расељавао у том периоду. Мало је полупао лончиће.Биће да ти је отац оставио супругу. Потражи мајку то ти је најпрече.
ИQ
Па није мајка оставила тебе него ти њу. Ти си отишао из родне Сребренице а она је остала. Не мора се одмах пажња давати томе сто је ове или оне вјере. У осталом, ти да имаш имало људскости у себи потражио би је. Мајка је једна и биће времена за кајање. Него нос доле и потражи ту жену.
Никарагва
Тужна ратна босанска прича. Највећи страдалници тог несретног рата су дјеца из мјешаних бракова. На кога да пуца син Србина и Муслиманке у том јаду и зашто. Данас после много година изашло је на видјело да се тај убилачки рат водио без везе, за некакве идеологије глупости, за некакве интересе који немају везе са везом о народу. Рат се водио из приватних интереса, а нерод је био само колатерална штета. Тешко оном сељаку раднику обичном малом сиротом човјеку кога уведоше у рат моћни политички фергони за рад својих личних приватних интереса. Тешко нама са овим нашим јадним политичарима. Боље је да нас бранили нису и да нас никад више не бране, јер како су кренули нитиће бити нас а нити њих јер ћемо морати отићи сви заједно у три лепе ПМ.
Пикси
Политика је чудо, а?
Весо
Моја колегица, муслиманка је дошла у Србију из Федералног Сарајева крајем 1992 године јер су јој дјеца била са мојом дјецом у Крагујевцу. Ово само наводим као примјер том младом човјеку, а да није смјела његова мајка 1991 године када јос рата није ни било у БиХ. СВЕ МИ ЈЕ ТО НОВИНАРСКА ПАТКА ДА УВЕЛИЧАЈУ ТОГА ЧОВЈЕКА.
Лија
Потражи мајку и опрости јој ако је погријешила према теби. Мајка је једна. Докажи овим злобницима да си комплетан човјек. Посјети и родбину са мајчине стране. Будимо људи, рече Св. Патријарх Павле.
србинрс
Само нам појасни како си стигао да завршиш факултет, „временом напредујеш" до менџера озбиљне фирме , а тек „ касније" са 22 године уђеш у политику???
син
Ако си схватио мајку у то вријеме,био си мали па сада схватас све,засто је ниси потразио,? Мајка је ипак једна... то ти фали да будес комплетан цовјек и успјесан. Јер ако ти није стало до твоје мајке родјене,како це до других људи.
...
И онда си пљунуо на све кад си се уцланио у СНС...
xy
Не пише је ли му мајка преживјела Сребреницу као и његови ујаци,дједови,баке,рођаци са мајчине стране... Са очеве јесу...
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.