Пет годишњих буџета налази се у сивој зони!

Рад на црно, исплата дела зарада у ковертама, нерегистроване делатности због којих се не плаћају обавезе држави према проценама чине трећину бруто друштвеног производа у БиХ. Према подацима Агенције за статистику БДП БиХ је прошле године износио око 27 милијарди КМ, што значи да се у сивој зони годишње обрне најмање девет милијарди КМ. То је пет државних буџета.

У БиХ је званично без посла преко пола милиона људи, а већина их, када и нађу запослење, пристаје да годинама раде непријављени, јер немају избора.

- Радим као конобар осам година, али код различитих послодаваца и никад нисам био пријављен. Добијам 450 КМ, а буде и бакшиша, па месечно зарадим и више - прича Бањалучанин М.Р. који не размишља о пензији, него само да преживи месец за месецом.

Р.Ђ. је запослена у трговини. Пријављена јесте, али на 400 КМ, док 300 КМ добија „на руке“.

- Било је „узми или остави“. У време када нема посла радник нема избора него да прихвати шта му се нуди - прича она.
И они који покрену сопствени посао почињу на црно.

- Имам козметички салон у кући и редовне муштерије. Размишљала сам да се региструјем, али превише је намета и обавеза. Не би ми се исплатило - прича Бањалучанка С.М.

Према подацима Фонда пензијско-инвалидског осигурања РС, близу 84.000 радника је пријављено на плату до 500 КМ, а међу њима има и дипломаца, магистара, па и доктора наука, који су пријављени на минималац. У Фонду су израчунали да због несавесних послодаваца који пријављују раднике на најнижу основицу и потпуно непријављених радника остају без 60 милиона КМ годишње.

- Предлагали смо да се уведу платни разреди, односно да на најнижу плату могу да се пријаве само неквалификовни радници, а радници са високом стручном спремом да на смеју да буду пријављени на плату нижу од просечне плате у РС. Тако би се повећали приходи по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање - каже Тихомир Јоксимовић, портпарол Фонда ПИО РС и додаје да има предузећа у којима су сви радници пријављени на минималац.

Досадашње контроле рада на црно показују да инспекције рада открију годишње тек неколико хиљада непријављених радника.
Најављена оштра борба против сиве економије у Српској још увек је без видљивих ефеката. Изменама Закона о инспекцијама РС и Закона о пореском поступку сви инспектори Инспектората РС, инспектори Пореске управе РС и инспектори Републичке управе за игре на срећу добили су надлежност да контролишу да ли су радници пријављени, а предузећа регистрована.

Влада РС је именовала Координационо тело за инспекцијски надзор које ће да руководи заједничким контролама и Одбор за решавање жалби у поступцима инспекцијског надзора, чиме су испуњени услови за примену ригорозних законских решења.

- Сви инспектори ће предузетницима који немају решење о регистрацији моћи да забране рад док не отклоне неправилности, а по по потреби и да одузму робу, опрему, уређаје, средства за рад или превозна средства ради онемогућавања даљег обављања делатности - каже Душанка Макивић, портпарол Инспектората.

Послодавац је дужан да радника пријави дан пре заснивања радног односа, а за оне који то не учине прописане су казне од 3.000 до 30.000 КМ.

- Инспекција рада је у овој години обавила преко 3.800 контрола рада на црно, док су инспектори других инспекција у оквиру нових овлаштења до сада обавили преко 230 провера пријаве радника. Међутим, ефекти законских измена биће видљиви тек након одређеног временског периода - каже Душанка Макивић.

Послодавци и синдикалци се слажу да сива економија наноси огромну штету и радницима, привредницима који раде легално и држави.

- Велики део рада на црно се крије у прековременом раду. Према нашим анализама, у незаконитом прековременом раду се крије 10.000 нових радних места односно толико нових радника би могло бити запослено уместо што се искориштавају постојећи, који најчешће за прековремени рад нису плаћени - каже Велка Оџаковић, генерална секретарка Савеза синдиката РС.

Тривић: Одговорна је држава



Саша Тривић, потпредседник Уније удружења послодаваца РС, истиче да држава толерише предузећа која раде нелегално и не измирују обавезе, док они који раде легално годинама безуспешно траже да се смање порези и доприноси.
- Ми смо подржали измене закона који би требало да сузбију сиву економију, али бојим се да то неће донети промене, ако не буде политичке спремности - истиче Тривић.

Послодавци истичу да је неопходно радити на растерећењу привредног амбијента како би се подстицали привредници да региструју делатност и пријављују раднике.

У ПУРС без одговора

Да ли су инспектори Пореске управе (ПУ) РС почели контроле и шта је са електронским идентификационим картицама за раднике које ће садржавати све податке о радом односу нисмо успели да сазнамо.

“ЕуроБлиц” већ дуже време покушава да добије од ПУРС податке о томе која су то предузећа која имају више стотина радника од којих су већина пријављени на најнижу зараду, али без успеха.

(Блиц)