Михољдан: Шта ваља, а шта не ваља радити?!

Судећи према народном вјеровању, данас би требао да буде лијеп и сунчан дан и да доживимо Михољско љето. Наиме, Српска православна црква обиљежава празник светитеља и великог подвижника хришћанске вјере Кирјака Отшелника који је у народу познат као Михољдан. Према народном вјеровању, послије овог свеца наступа права јесен, која је календарски већ увелико почела.

На данашњи дан смјењују се љето и јесен, па су октобарски топли дани везани за овај народни и вјерски празник познати као Михољско љето.

Стари људи вјерују да на Михољдан не треба обављати кућне послове, усисавати, спремати и слично јер, како кажу, треба прво посвршавати све послове напољу који не могу да чекају зиму и хладноћу.

Свети Кирјак, кога сматрају стубом хришћанства и узором монашких врлина, рођен је у Коринту крајем четвртог вијека.

Читајући Свето писмо, веома рано је почео да се диви устројству спасења људског рода, а у жељи да живи духовни живот, отишао је у Јерусалим и замонашио се. После тога је променио неколико манастира и посветио се борби против јереси.

Иако је цио живот провео у строгом посту, предање каже да је био крупан човјек. Чак је пред крај живота боравио у монашкој породици Светог Харитона, гдје су монаси јели једанпут дневно након што падне мрак.

Монаси су га поштовали јер је тјешио и исцјељивао болесне и невољне.

Доживио је 109. годину, а посљедње године живота провео је у пустињи где је и умро.

У православном календару се на овај празник помиње и освештање базилике Светог Михаила у околини Рима, што је и објашњење за назив празника.

(Телеграф.рс)