И добровољци солунци заслужни за стварање краљевине СХС

Општина Фоча је према досад познатим историјским подацима дала 570, Рудо више од 300, Соколац 360, Рогатица исто толико добровољаца, а за Вишеград још не постоје тачни подаци, али је сигурно да их је, с обзиром на то да је ово гранична општина према Србији, било више стотина.

Сви солунци, како су их популарно звали, добили су Споменице и добровољачку земљу.

Вера Крсмановић из Вишеграда написала је и књигу о свом дједу, добровољцу, солунцу Костадину Тасићу. „Дјед ми је кад сам одрасла причао како је пјешице прешао албанске гудуре, скоро бос и без хране, опорављао се на Крфу и како су жељно исчекивали прве борбе на Кајмакчалану да би били ближе својој Србији и свом родном крају", прича Крсмановићева.



Костадин је и рањен у кајмакчаланској бици, гдје је у рову под земљом провео двије године. „Сузе су му увијек потекле кад је причао како је у земуници са најближим друговима славио крсну славу Светог Николу, а на трпези, на импровизованом столу било је само хљеба и соли, али је славска свијећа горјела до зоре", каже Крсмановићева.

<имг срц="/стораге/имагес/2016/12/01/135619/и-добровољци-солунци-заслузни-за-стварање-краљевине-схс-2.wебп" />

Она се одлучила да причу о дједу напише и из другог разлога. „Рођена сам и одрасла на добровољачкој земљи у Босанској Јагодини коју је краљ Александар у знак захвалности додјелио добровољцима из тадашње Босне, па и мом дједу. Ту нам је и породична кућа, а на њеном прагу је у топла љетна предвечерја дјед по стоти пут причао своје доживљаје из рата сјећајући се сваког детаља", вели Крсмановићева.

У вишеградском крају само фамилија Тасић дала је девет солунаца.

У Штрпцима код Рудог 1940. године подигнута је спомен-капела у којој су сахрањене кости око 400 српских добровољаца из Вишеграда и Рудог. Међу њима је било и 12 дјевојака, од којих пет из породице Линдо из Прелова код Вишеграда.

БН телевизија(Р.Т.)