Снажни одборници, снажна Билећа

За Билећу би добар био и прелетачевићев слоган „Само јако“ јер што су физички снажнији одборници то је јача Билећа и нова већина.

Због тога је одмах на почетку новог мандата дошло до витешког мегдана и одмјеравања снага како би се у старту ријешиле недоумице и утврдило ко је јачи и ко ће наметнути свој програм и правац развоја у наредне 4 године.

Иако јавност сматра да је до туче дошло због борби за функције, према мојим сазнањима сукоб је избио због креативних и програмских размимоилажења међу бившим коалиционим партнерима, СНСД-у и шешељевим радикалима, јер „додиковци“ сматрају да би тежиште развоја требало бити на текстилној индустрији и настојањима да се у Билећи врати велики инвеститор Драган Вучетић, док су радикали поборници улагања у тешку и металну индустрију.

Претходних година у више мандата и наврата присуствовао сам бројним сличним бурним сједницама и оштрим расправама, и увјерен сам да већина Билећана није изненађена што су туче њихових одборника поново ударна вијест у свим медијима.

За вријеме предсједавања Чеда Шаренца одборници су потезали пиштоље и помало пушкарали, али је са изградњом нове зграде општине вриједне 3,5 милиона марака расправа постала много цивилизованија, и више се не потежу „ливори“ већ се неспоразуми витешки рјешавају песницама, гурањем и сочним псовкама.

Већ десетак година виновник свих билећких расправа и инцидената је Дражен Дунђер, локални каубој и лидер шешељевих радикала, па је за очекивати да он и даље буде пресудни играч који ће наметати теме и одређивати смјернице развоја мале херцеговачке општине.

Билећка скупштина је аутентична слика и разгледница овог мјеста. Иако се тобоже у новинарским анкетама чуде и згрожавају новом тучом међу одборницима, Билећани су највећи и једини кривци за ова дешавања јер они баш уживају док слушају и гледају своје представнике и „вруће“ сједнице.

Скоро 90% одборника садашњег сазива сједи у клупама још од 2008. године, и да су Билећани жељели нешто да промијене не би упорно гласали за исте људе.

Да су жељели чути другачије озбиљне и стручне програмске расправе не би понижавали угледне интелектуалце и универзитетске професоре дајући им свега неколико десетина гласова, упорно бирајући и давајући повјерење људима за које се не зна да ли су редовно завршили и основну школу.

Слике из Билеће су и слике нашег посрнулог друштва. Ситуација не може ни бити боља када први човјек Републике Српске гостујући емисији новинарки каже да га заболи нека ствар.

Ако предсједника боли нека ствар, а ја вјерујем да је био дубоко искрен јер сам сигуран да га боли нека ствар за све нас и да га једино интересује опстанак на власти и даље черупање напаћених поданика, зашто се онда чудимо и згрожавамо због псовки, туче и увреда неких одборника у малој провинцији која је далеко од пријестонице у којој столује бахати предсједник.

Тражили сте – гледајте, и ако се по јутру дан познаје питање је да ли ће и када зора сванути у Билећи и Херцеговини, и да ли ће разум и колективна свијест већине напокон некада надвладати ситне интересе и сујету појединаца.

Аутор: Небојша Вукановић