Сви Хрвати могу стати у Човићев двор

Хроничари хрватског политичког живота свједоче како је Томислав Карамарко, бивши лидер ХДЗ, протраћио свој вишегодишњи предсједнички мандат у странци и једнократни потпредсједнички у Влади, а да није успио добити одговор на питање које га је дубоко копкало и раздирало и као човјека и као ХДЗ-овца;

«Људи, може ли ми неко објаснити за шта Драгану Човићу у његовој вили у Мостару служи дванест купатила?», неједном је Карамарко питао и себе и друге, препричавају хроничари-свједоци.

Они, међутим, нису сигурни да ли је Карамарко лично, упознао и ходочастио бројна Човићева купатила, или му их је дочарао, својим шкртим, али умним ријечима, његов херцеговачки полиц-комесар Милијан Бркић.

ДРАГАН ЧОВИЋ, МАСОВНА ПОЈАВА

Али, од Карамарка, који није познавао прилике ни у свом дому, који је и пао за то што је забадао нос у купатила у сусједству, а није у новчаник рођене супруге, нереално је очекивати да се у те осјетљиве ствари разумије. Јер Драган Човић је поливалентна личност, готово па масовна појава!

Је ли нормално да Драган Човић, члан Предсједништва БиХ, државник, дакле, има своје засебно купатило у рођеној вили? Или би било нормалније да га дијели (по пар-непар систему) са лидером владајуће Хрватске демократске заједнице, који се такође зове Драган Човић и пријављен је на истој адреси?

Гдје да се купа и обавља хигијенске јутарње ране радове предсједник Хрватске академије наука и умјетности БиХ, такође Драган Човић, а гдје, пак, предсједник Хрватског народног вијећа Човић Драган? Зар је примјерено да Драган Човић, професор на Машинском факуклтету у Мостару, дијели исто купатило са професором на Филозофском факултету - име му знате - Драганом Човићем?

(Који уопште предмет инжењер Човић предаје на Машинском и Филозофском факултету? Вјероватно изборни инжењеринг!?)

Драган Човић (не зна се тачно са које од пет најважнијих дужности у хрватској заједници у БиХ које годинама суверено обавља) недавно је казао како су „и десница и љевица код Бошњака у већини за исламску државу“.

Ако прогледамо кроз прсте Човићевој закржљалој логици (по којој код Бошњака постоји десница, или што је још глупље-љевица, а не клептократске интересно испреплетене елите!), да видимо како ствари стоје са хрватским политичким спектром. Не стоје дословице никако, јер тога нема!

Немају Хрвати у БиХ, дуже вријеме, већег и подмуклијег непријатеља (није то чак ни здружени бошњачки калифатски пројекат, а поготово братски Додиков сепартизам) од плурализма у властитим редовима. Већ четврт вијека ХДЗ БиХ држи хрватски народ у околностима одгођене демократије; која ће профункционисати, свечано-раскошно када ХДЗ на својм плећима изнесе тријумф општих националних интереса, над партикуларним, „ситносопственичким“ странчарењем.

Ако се осврнемо само на окружење, видјећемо да су нације и народи који су у мањини (а који чак нису ни конститутивни као што Хрвати у БиХ јесу) без икаквих проблема и посљедица артикулишу своје националне интересе кроз више политичких странака.

Албанци су на недавно одржане изборе у Македонији, умјесто у досадашње двије, изашли у три колоне-странке и то није уопште ослабило њихову политичку и преговарачку позицију; напротив, још су тврђи и легитимнији њихови захтјеви упућени могућим македонским мандатарима.

Само једна политичка странка претијесна је и за српски блок у Црној Гори, па постоје двије три, бошњачку политику у Србији воде три, а мађарску двије странке.

Косовски Срби су двоструко плуралнија скупина од Хрвата у БиХ, двије странке су заступљене у косовском Парламенту...

Чак „плурализам тероризма“ постоји и у Сирији и Ираку, између крволочних фанатика под контролом Абу Бакра ал Багхдадија и „Ал Qаидиних“ припадника под командом Аyмана Ал Заwахирија!

Јединство народа, странке и вође какво је, елиминисањем противника и шверцерске транге-франге операције са отпадницима од ХДЗ-а, осигурао Човић, можда једини пандан има у сјевернокорејском државном гулагу; с том разликом што тамошњи врховник Ким Yонг Ун (још увијек) није предсједник сјевернокорејских академика!

Уз обиљежавање Дана Републике Српске, Драган Човић је са олимпијских и академских висина своје мостарске куле-стражаре изволио саопштити да се реакцијама на тај догађај „само скреће пажња јавности са основних проблема са којима се у функционисању суочава Босна и Херцеговина“.

Стога је он затражио да се „више бавимо животним питањима, а мање датумима и референдумима на које смо потрошили цијелу годину“. Они који нису равнодушни на кршење Устава БиХ, који из неких, себи знаних, а Човићу непознатих, разлога поштују устав и законе БиХ, то хоће рећи Човић, „само скрећу пажњу јавности са животних питања“.

Није само бошњачка (исламистичка) љевица и десница, него су и амбасада САД у Сарајеву, Канцеларија високог представника, Канцеларија Европске уније, па накнадно и предсједница Републике Хрватске („наша предсједница“, како јој провинцијално удворички воли тепати државник Човић) „осуђивали“, „изражавали забринутост“ због Додиковог великосрпског сепаратистичког дернека и тако „скретали пажњу...“

ЖИВОТНА ПИТАЊА И БЕЖИВОТНИ ОДГОВОРИ

Није Драган Човић, члан Предсједништва БХ, тај који би требао штитити уставни положај државе на чијем је челу. Он је хрватски члан колективног шефа државе, задужен да штити (само) интересе хрватског народа. Ништа што се дешава на простору Републике Српске, још од некадашњег Караџић-Бобана из Граза, ни на који начин не може нашкодити хрватским интересима у БиХ.

Хрватски члан Уставног суда БиХ је прије 15 година гласао против конситутивности Хрвата у РС, а Хрвати-судије у Уставном суду БиХ (Човићеви страначки намјештеници) нису сматрали Дан Републике Српске неуставним. Зато су Драгану Човићу, од лијевих и десних бошњачких политичара опаснији непријатељи и свештеници-унитаристи, кардинал Винко Пуљић и бискуп Фрањо Комарица (у неку руку и Папа Фрањо) са којима никако не може да се усугласи око тога гдје почињу, а гдје завршавају интереси Хрвата-католика у Босни и Херцеговини.

Каже Драган Човић како се 9. јануар као Дан Републике Српске и до сада славио и да није било никаквих проблема. И то је потпуно тачно. И хрватски чланови Предсједништва БиХ (уједно и лидери ХДЗ.-а БиХ) су годинама крали и пљачкали јавне ресурсе и то никоме није сметало. Када је засметало, Тужилаштву и Суду Босне и Херцеговине, један је, Анте Јелавић, ухапшен и осуђен, други је, Драган Човић, ухапшен, па ослобођен у недостатку доказа...

Сваки разговор о европској будућности Босне и Херцеговине - за коју су према тврдњама из Загреба и Мостара, једино искрено загријани Хрвати - почиње и завршава изградњом правне државе и владавином закона.

Тврдити да поштивање закона и Устава, што чини Драган Човић, не само најновијим поводом, „скреће пажњу јавности са животних проблема“, једнако је идиотски као оптуживати право и законе да не воде рачуна о „ономе од чега се живи“!?

Зна Човић, не само зато што је то као Титов пионир, омладинац и комуниста усвојио доктрину да се „не треба држати закона к'о пјан плота“. Да он, умјесто да се држао закона и поштовао прописа, није гледао од чега се (и гдје) живи, ђавла би имао приватну латифундију у Мостару (у коју се могу смјестити сви Хрвати који данас живе у Републици Српској, ако би их опет истјерали) и у њој дванаест купатила!

Пише: Сенад Авдић
(Вијести.ба / СБ)