Резови: ММФ тражи регистар запослених

Помоћ у изради регистра запослених у јавном сектору, који тражи Међународни монетарни фонд (ММФ), пружиће Свјетска банка, а предсулов је за доношење Оперативног плана за смањење укупне потрошње на плате и броја запослених, које се очекују и у наредној години.

"Регистар је у фази развоја и биће основа за детаљну анализу сваког радног мјеста појединачно те израду планова за смањење запослених у средњем року са циљем успостављања ефикасније јавне управе", наведено је у Стратешком плану Владе Републике Српске за смањење укупне потрошње на плате за период од 2017. до 2019.

У Удружењу “Нова Српска” истичу да тачан број јавних службеника у Српској не знају ни у Агенцији за државну управу Српске, нити у било којој другој владиној институцији или министарству.

"Немогуће је на озбиљан начин планирати реформу јавне управе кад се уопште не зна колико јавних службеника имамо на републичком и локалним нивоима", каже Милко Грмуша, извршни директор Удружења.

Напомиње да у јавном сектору постоји тенденција да се избјегавају подаци о запосленима на одређено вријеме, као и о ангажованима по основу обављања привремених и повремених послова, уговора о дјелу и другим начинима трошења јавног новца.

"То је и главни разлог због којег Свјетска банка и ММФ, као наши највећи повјериоци, инсистирају на децидним подацима о свим аспектима јавне потрошње, од чега плате и накнаде запослених представљају једну од најзначајнијих ставки", истиче Грмуша.

Он напомиње да је ово удружење још прије неколико година предложило креирање електронског јавног регистра свих јавних службеника.

"Регистар би садржавао имена и презимена људи, њихову радну позицију или функцију, кратку биографију са листом њихових претходних радних мијеста и преглед њихових радних обавеза и задужења. Такође, у том регистру би били садржани и сви подаци о евентуалним дисциплинским и другим мјерама изреченим против службеника, односно сами грађани би имали право да у тај регистар у фолдер конкретног службеника оставе, под својим именом и презименом, примједбу на његов рад, као и разлоге те примједбе и доказе који поткрепљују ту примједбу", наводи Грмуша.

Регистар би, додаје он, требало да садржи информације и о коришћењу службених возила и трошковима репрезентације.

"Тако би се значајно смањила могућност нетранспарентних запошљавања којима се суштински крше права свих оних који покушавају да конкуришу за рад у јавном сектору, а немају иза себе политичку подршку", наглашава Грмуша.

Економиста Светлана Ценић каже да је нејасно како Влада Републике Српске не зна колико има запослених и коме даје плату.

"Сад треба да се прави некакав регистар који ће ко зна колико да кошта, а још 2005, када сам ја била министар финасија, поименице смо, без иједне марке, пописали све запослене, који сада, наравно, има пуно више", каже Ценићева.

Статистички подаци показују да се број запослених у државној управи, образовању и здравству са 50.700 у 2005. повећао на преко 64.000, колико их је било у прошлој години.

Кога и за шта плаћамо

Милко Грмуша каже да регистар треба да покаже не само колико имамо јавних службеника него и ко су ти људи, са каквим биографијама су добили посао, те какви су им радни успјеси и достигнућа.

"Циљ је да добијемо транспарентан регистар у којем би тачно знали кога и за шта плаћамо", наглашава Грмуша.