Шта је са подјелом имовине СФРЈ?
Сљедећи састанак представника бивших република СФРЈ о сукцесији имовине некадашње државе биће одржан у Београду како би се договорили о подјели 51 некретнине вриједне више од 110 милиона долара.
Босна и Херцеговина
Бивша СФРЈ имала је 123 некретнине широм свијета које је користила за дипломатско-конзуларна представништва. Међу државама које су настале распадом СФРЈ до сада су подијељене 72 некретнине.
Подијељени објекти
Подјела имовине коју је посједовала Југославија прецизирана је кроз седам анекса: покретна и непокретна имовина, дипломатска и конзуларна имовина, финанцијска потраживања и дуговања, архив, пензије, дуговања и приватно власништво.
У анексу Б највише се одмакло - од подијељених објеката Србија је добила 30, Република Хрватска 18, Словенија и Босна и Херцеговина по десет, те Македонија четири објекта.
“Наш је интерес што је могуће прије окончати анекс Б и једноставно изићи с чистом ситуацијом како бисмо и ми пописали у пуној мјери своју имовину, направили своје планове управљања, одржавања, кориштења, продаје, куповину, мањих замјена - има ту разних модела”, рекао је за РТС секретар Министарства спољних послова Србије Вељко Одаловић.
Продаја пет некретнина
Подјела 51 некретнине се чека јер имовинско-правна питања с државама у којима се оне налазе нису ријешена.
Спорни су објекти и земљиште у Адис Абеби, Њу Делхију и Москви, при чему Одаловић наводи да је Србија инсистирала да се Москва и Њу Делхи посебно третирају због реципроцитета.
Србија је на основи споразума који су били потписани дала одређене објекте у Београду и једној и другој страни и сада инсистира на реципроцитету, односно да се узме у обзир оно што је дала другима.
За укупно пет некретнина - двије у Њујорку и по једна у Њемачкој, Јапану и Швајцарској, државе насљеднице договориле су да се оне продају, а посао продаје повјерен је једном америчком агенту за некретнине.
Ни једна од земаља насљедница није изнијела понуду куповине неког од ових објеката Амбасада СФРЈ, иако је постојала и та могућност.
Ради се о објектима који су велике квадратуре, па ни за једну земљу насљедницу не представљају рентабилно трајно рјешење за смјештај дипломатско-конзуларног представништва, пише Вечерњи.ба.
Извор: РТС/Вечерњи.ба/Радиосарајево.ба
Фото: Илустрација(БН телевизија)
Подијељени објекти
Подјела имовине коју је посједовала Југославија прецизирана је кроз седам анекса: покретна и непокретна имовина, дипломатска и конзуларна имовина, финанцијска потраживања и дуговања, архив, пензије, дуговања и приватно власништво.
У анексу Б највише се одмакло - од подијељених објеката Србија је добила 30, Република Хрватска 18, Словенија и Босна и Херцеговина по десет, те Македонија четири објекта.
“Наш је интерес што је могуће прије окончати анекс Б и једноставно изићи с чистом ситуацијом како бисмо и ми пописали у пуној мјери своју имовину, направили своје планове управљања, одржавања, кориштења, продаје, куповину, мањих замјена - има ту разних модела”, рекао је за РТС секретар Министарства спољних послова Србије Вељко Одаловић.
Продаја пет некретнина
Подјела 51 некретнине се чека јер имовинско-правна питања с државама у којима се оне налазе нису ријешена.
Спорни су објекти и земљиште у Адис Абеби, Њу Делхију и Москви, при чему Одаловић наводи да је Србија инсистирала да се Москва и Њу Делхи посебно третирају због реципроцитета.
Србија је на основи споразума који су били потписани дала одређене објекте у Београду и једној и другој страни и сада инсистира на реципроцитету, односно да се узме у обзир оно што је дала другима.
За укупно пет некретнина - двије у Њујорку и по једна у Њемачкој, Јапану и Швајцарској, државе насљеднице договориле су да се оне продају, а посао продаје повјерен је једном америчком агенту за некретнине.
Ни једна од земаља насљедница није изнијела понуду куповине неког од ових објеката Амбасада СФРЈ, иако је постојала и та могућност.
Ради се о објектима који су велике квадратуре, па ни за једну земљу насљедницу не представљају рентабилно трајно рјешење за смјештај дипломатско-конзуларног представништва, пише Вечерњи.ба.
Извор: РТС/Вечерњи.ба/Радиосарајево.ба
Фото: Илустрација(БН телевизија)
Повезане вијести
Гориво у БиХ скупље него у Словенији и Хрватској
Босна и Херцеговина
7
Откривено: Опасни отпад у Варешу одлаган близу кућа
0
ПОСКОК открио детаље велике акције у БиХ - Ухапшено 15 особа
10
Централна банка БиХ пушта у оптицај нове кованице
1
Велика акција ПОСКОК-а: Заплијењено 110 кг дроге, међу 11 ухапшених некадашњи пратилац Ненада Нешића
84
Ухапшен Тузлак, пронађена три кг дроге и пиштољ
2
Коментари (9)
Су(коби)дови
Ето драги дусебризници.Остало је јос тих 110 милиона долара на располагању, па их утросите на пример, да се окреци оно (Титово) сто није унистено. Не би ли ипак несто остало будуцим генерацијама.Наравно ако се те паре не дају медјународним судовима јер несто поделити на Балкану не иде без сукоба или судова.
хисторијска перспектива
Подјела је јасна ствар: пола мени , а пола теби..
Браца Хрвати
Па сто се брца Хрвати не одрекну сад Југославије кад толико пљују по њој.Каква хипокризија.Југа има је направила висе на Јадрану него они за 1000 година.
Драгутин
По правилу они који су рушили СФРЈ,не би требали да добију ни цента од њене имовине,јер су показали шта мисле о СФРЈ.А највише су Срби нажалост допринели за стварање СФРЈ.Ту првенствено мислим на све Србе из: Србије,Црне Горе и све Србе западно од Дрине који су у стварању СФРЈ учествовали са преко 95% свог људства и свих жртава које су поднели.Док су сви други били сарадници окупатора да не кажем трећег рајха.Као што то и данас показују својим чланством и жељом за чланство,сад иду из трећег ка НАТО рајху,а једино се само Срби окрећу антифашистима Русији и Кини.Јбг. свака тица лети ка свом јату,увек било и биће...Само да се зна које фашиста, а ко антифашиста?
Ме
Питајте Додика, он зна како це то бити ријесено..
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.