Из кредита исплата жељезничарима!

Министар Неђо Трнинић у разговору за Фактор појаснио је шта подразумијева свако од тих реструктурисања нагласивши да им је успостављане самоодрживог, ефикасног и ефективног система један од приоритета.

"С тим у вези, активности које су започете још у 2015. години, уз техничку помоћ Свјетске банке, интензивиране су у претходном периоду", рекао је Трнинић.

Пословање с губицима

Према његовим ријечима, циљ је стабилизовати основно пословање, а касније успоставити квалитетан жељезнички систем у Српској који не заостаје за развијеним земљама.

"Власничко реструктурисање реализоваће се са циљем стварања једночланог акционарског друштва, власништва РС, како би се управљање друштвом поједноставило и како би се створила претпоставка за организационо реструктурисање, што би на крају  довело и до постизања финансијске стабилности и позиционирања Жељезница РС у мрежи европских жељезница", казао је Трнинић.

Већ је измијењена организација па су сад три члана управе умјесто пет. Број радника је смањен за 326, а до 2017. се планира смањење броја радника за још 174. Све се, казао је Трнинић, планира урадити у складу са законима и на основу критерија посебно успостављене комисије Жељезница РС у чијем раду ће учествовати и синдикати. Ресорни министар из РС не сумња да ће Жељезнице Републике Српске постати профитабилне.

"Да не постоји такво увјерење не би се ни започињало с процесом реструктурисања. Јасно је да је, с овим начином организовања, оваквом власничком структуром, бројем запослених и нивоом опремљености, потпуно немогуће говорити о профитабилном предузећу", казао је Трнинић.

Он је напоменуо и да су неопходна и улагања у инфраструктуру у коју није улагано дуже од 40 година. Наводи да је у већини земаља путнички саобраћај нерентабилан, па се одобравају субвенције за њега, док је теретни саобраћај изнад европског просјека.

"Предузеће послује с губицима, али ако погледате структуру тог губитка највећи дио се односи на амортизацију, више од половине укупног износа, а велики дио се односи и на резервисана средства на име тужби. Међутим, ствари се могу и позитивније посматрати - у 2015. приходи су били виши него годину раније, превезено је више путника, смањен је број радника за око 200, инвестирано је око милион марака у инфраструктуру и опрему, а ЖРС није имао кредитних задужења", казао је Трнинић.

Измирење дуговања према радницима

Он је навео и да је приход од превоза са 30,7 милиона марака из 2010. повећан на 36,1 милион марака у 2015., да је властити приход предузећа са 43,7 милиона у 2010. повећан на 53,5 милиона у 2015. што је апсолутно повећање од око десет милиона марака. Такође, трошкови бруто зарада су смањени са 59,3 милиона на 47,7 милиона марака, број запослених је у истом периоду смањен за око 500 радника и то без стварања социјалних случајева и оптерећења за Републику Српску.

Што се тиче недавног протеста радника, Трнинић истиче да је прије свега, битно истаћи да се није радило о штрајку, него о протесту дијела радника, за који нису имали подршку синдиката.

"Такође, наглашавам да сматрамо да су протести жељезничара били неоправдани. Разумијемо забринутост радника због цјелокупне ситуације у којој се предузеће налази, али не и начине на које то испољавају угрожавајући властито здравље, али и свакодневно пословање предузећа", казао је Трнинић.

Министар наводи да ће радничка права бити у потпуности заштићена, а све заостале обавезе измирене из средстава која ће, у склопу процеса реструктурисања, бити осигурана из кредита Свјетске банке. Став Свјетске банке очекују у септембру.

Преговори са Кинезима

Што се тиче улагања у жељезничку инфраструктуру Трнинић је навео да Влада Републике Српске годишње субвенционише Жељезнице РС са 25 милиона марака, од чега седам милиона одлази на субвенционисање путничког саобраћаја, а преосталих 18 милиона на одржавање инфраструктуре и други превоз.

"Од кредита Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој завршен је грађевински дио ремонта пруге Добој (Костајница) – Јошавка и дио осигурања станичног и пружног. Преостала кредитна средства биће утрошена у довршетак сигнализације и телекомуникационих уређаја и међустанично осигурање на дијелу пруге Јошавка – Бања Лука. Радови су у току", рекао је Трнинић.

У току су преговори око ремонта пруге Бања Лука-Нови Град-граница с Хрватском и Тузла-Зворник-граница са Србијом, укључујући тунел Крижевићи.

"Кинеска компанија “Цхина Схандонг Интернатионал Ецономиц & Техницал Цооператион Гроуп ЛТД” изразила је током 2015. заинтересованост за реализацију пројекта унапређења, рехабилитације и модернизације пруге Бања Лука-Нови Град -Добрљин, као и за изградњу аутопута Бања Лука-Приједор-Нови Град, односно прву фазу од Бањалуке до Приједора."

"Почетком 2016. потписан је и Меморандум о сарадњи између Владе РС и представника ове компаније. Разговори са представницима поменуте компаније биће настављени крајем ове седмице и надамо се да ћемо се овим састанком приближити коначној реализацији ових пројеката", казао је Трнинић.

(Фактор.ба)