Додик у "непријатељском окружењу"

“Република Српска је угрожена окружењем у којем се налази”, испалио је Додик на обали ријеке Саве, а да није ни трепенуо, а још мање дао било какво образложење својој тврдњи.

Оставио нас је у недуомици - ко је то, по њему, окружење које угрожава Републику Српску.

Није вјероватно да је Додик, при том мислио на Хрватску. Зашто би неко ко је Хрватској својевремено испоручио “јасеновачку грађу” и ко се протеклих година више залагао за трећи (хрватски ) ентитет у Босни и Херцеговини од било ког другог политичког лидера у Хрвата, имао такво мишљење о сусједној нам и пријетељској земљи. Уосталом шта би му на то рекао његов пријатељ, лидер ХДЗ-а БиХ, Драган Човић (с којим се, како се недавно похвалио, "око свега брзо договори").

Можда су се односи међу пријатељима мало пољуљали – јер чуди да Човић, за кога је Додик након избора 2014. рекао да је бољи представник Републике Српске у Предсједништву БиХ од Младена Иванића, није данас заједно са Додиком појавио на помену у Градишци. (Иванић је бар послао Сакана, а Човић чак ни Чавару).
Био би ред, да неко ко тако добро игра улогу српског члана Предсједништва БиХ присуствује једном оваквом догађају.

Није ваљда Додик под непријатељски настројеним окружењем, по Републику Српску, мислио на “мајчицу” Србију!? Па сви смо га видјели како се купа у шампањцу са тамошњим “Главним Бајом”, дојучерашњим “политичким побачајем”, у изборној ноћи, а и одлазећи Тома "гробар" је најавио опроштајну посјету код брата "гробара" из Бакинаца.

Тешко да је Додик под непријетељско окружење сврстао и јуначку Црну Гору. Иако Мило Марлборо и Миле Ронхил никада нису вољели исту врсту цигарета – пушачко братство никада није озбиљније пољуљано. Није пољуљано чак ни када је Главни Баја у Бањалуци тапшао по рамену Андрију Мандића, једног од лидера црногорске опозиције, на промјену цигарета није ни помислио. Пушачке навике су чудо и тешко се мијењају.

Преостаје једино да закључимо да је Баја од Бакинаца под непријетељским окружењем мислио на оно “унутрашње” окружење – на Федерацију БиХ. Међутим и тај закључак је тешко одржив. Пошто Капетан Драган у Хрвата, као "прави представник РС” у Предсједништву БиХ, не стаје под ову етикету, преостаје да закључимо да је Додик мислио на “политичко Сарајево”, односно лидере политичких странака из Сарајева.

Био би и то сасвим погрешан закључак, након што су Баја и његове бајице амнестирали чак и Шефика Џаферовића, предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, кога су донедавно бојкотовали називајући га “ратним злочинцем”.

У јуначком боју за усвајање закона о акцизама на нафту у Парламенту БиХ, који би омогућио продужење аранжамана са ММФ-ом и значио сламку спаса за актуелну власт, нови велики пријатељ Републике Српске постао је и донедавно макар јавно “омражени” Бакир Изетбеговић, али и лидери других бошњачких странка без којих нема закона о акцизама, па с њим ни нових кредита од ММФ-а.

Како каже стара бакиначка пословица: “Брат је мио ма шта пушио, макар из Техерана долазио - само ако нађемо заједничку рачуницу”.

Гдје је, онда, то непријетељско окружење Републике Српске.

Да Зворник, Соколац, Приједор… нису у Републици Српској, могли би лако закључити да Додик под “непријетељским окружењем", мисли на обруч који око њега стежу његови страначки, пословни или коалициони пајташи, Милан Јоловић – Легенда, Мирко Чоловић, Гордан Павловић, Марко Павић и други…

С обзиром, да је Додик давно преузео крилатицу "Република Српска то сам ја" – онда нема сумње на које је негативно окружење мислио. По тој "логици" против Републике Српске су сви они који су против њега.

Одлучујућа битка по Додика (или по његовој логици Републику Српску) могла би се одиграти већ 10. маја, када ће Скупштина Републике Српске одлучивати о продаји рудника “Љубија”, гдје ће му, бар је тако обећао, на мегдан изаћи ДНС- Марка Павића, а вјероватно и дио СНСД-а. Нови непријетељи “Републике Српске!?

Аутор: Миљан Ковач