Посљедњи вапај измучених Срба
Српска православна црква и њени вјерници данас празнују Ђурђевдан, који је једна од најчешћих слава код Срба. Уз обиљежавање народних обичаја, традиција је постала и пјесма “Ђурђевдан”, коју је обрадио музичар Горан Бреговић, а опјевала сарајевска група “Бијело дугме”. Међутим, многи Срби данас не знају како је заправо настала та пјесма и које је њено значење.
Република Српска
Шести мај 1942. године. Хладно сарајевско јутро. Полиција Независне државе Хрватске наредила је да се Србима припреми “ђурђевдански уранак”.
У четири сата ујутру у град су се сливале колоне српских заробљеника из логора, касарни и затвора. На Обали Кулина бана чекао их је воз смрти, који је из Сарајева путовао за Јасеновац. У колони је било око 3000, углавном, младих људи.
Разјарени усташа пред колоном је узвикивао: “Ђе сте, Срби? Бесплатно вас водимо на теферич у Јасеновац!”
На вагонима је писало “седам коња или четрдесет војника”, али су усташе у један вагон уводиле и по 200 заробљеника.
Гладни и жедни, на путу према јасеновачком казамату, заточени Срби падали су у кризе због страха и неизвјесности.
У том општем хаосу један затвореник, иако у грчу и немоћи, из поноса и пркоса, из срца и душе запјевао је:
''Прољеће на моје раме слијеће,
ђурђевак зелени,
ђурђевак зелени,
свима осим мени.
Друмови одоше, а ја остах
нема звијезде Данице,
нема звијезде Данице,
моје сапутнице.''
Због ове пјесме усташе су затвориле шибере на вагонима, а затвореници, збијени једни до других, на малом простору, остали су без ваздуха.
Од 3.000, колико их је кренуло из Сарајева, у злогласни Јасеновац стигло је 2.000 душа, а само њих 200 преживјело је тортуру.
Захваљујући преживјелим, међу којима је и професор Жарко Видовић, истакнути историчар и филозоф, знамо за овај догађај и настанак тужне пјесме српских заробљеника “Ђурђевдан”.
Под утиском ове приче, сарајевски музичар Горан Бреговић обрадио је пјесму која је, у међувремену, постала планетарни хит, који се изводи на више свјетских језика.
''Ево зоре, ево зоре,
Богу да се помолим,
ево зоре, ево зоре,
еј, Ђурђевдан је,
а ја нисам с оном коју волим.''
На нашу велику жалост, многи Срби данас не знају за воз смрти и за право значење ове пјесме. Сви смо свједоци да је она заступљена на свакој српској прослави, уз алкохол и дигнуте руке. За промјену, било би добро када бисмо почели поштовати нашу прошлост.
То је једини начин да нас будућност не прогута и да не дочекамо неки нови крвави Ђурђевдан.
БН телевизија
У четири сата ујутру у град су се сливале колоне српских заробљеника из логора, касарни и затвора. На Обали Кулина бана чекао их је воз смрти, који је из Сарајева путовао за Јасеновац. У колони је било око 3000, углавном, младих људи.
Разјарени усташа пред колоном је узвикивао: “Ђе сте, Срби? Бесплатно вас водимо на теферич у Јасеновац!”
На вагонима је писало “седам коња или четрдесет војника”, али су усташе у један вагон уводиле и по 200 заробљеника.
Гладни и жедни, на путу према јасеновачком казамату, заточени Срби падали су у кризе због страха и неизвјесности.
У том општем хаосу један затвореник, иако у грчу и немоћи, из поноса и пркоса, из срца и душе запјевао је:
''Прољеће на моје раме слијеће,
ђурђевак зелени,
ђурђевак зелени,
свима осим мени.
Друмови одоше, а ја остах
нема звијезде Данице,
нема звијезде Данице,
моје сапутнице.''
Због ове пјесме усташе су затвориле шибере на вагонима, а затвореници, збијени једни до других, на малом простору, остали су без ваздуха.
Од 3.000, колико их је кренуло из Сарајева, у злогласни Јасеновац стигло је 2.000 душа, а само њих 200 преживјело је тортуру.
Захваљујући преживјелим, међу којима је и професор Жарко Видовић, истакнути историчар и филозоф, знамо за овај догађај и настанак тужне пјесме српских заробљеника “Ђурђевдан”.
Под утиском ове приче, сарајевски музичар Горан Бреговић обрадио је пјесму која је, у међувремену, постала планетарни хит, који се изводи на више свјетских језика.
''Ево зоре, ево зоре,
Богу да се помолим,
ево зоре, ево зоре,
еј, Ђурђевдан је,
а ја нисам с оном коју волим.''
На нашу велику жалост, многи Срби данас не знају за воз смрти и за право значење ове пјесме. Сви смо свједоци да је она заступљена на свакој српској прослави, уз алкохол и дигнуте руке. За промјену, било би добро када бисмо почели поштовати нашу прошлост.
То је једини начин да нас будућност не прогута и да не дочекамо неки нови крвави Ђурђевдан.
БН телевизија
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (18)
Јајара
Хрвати су најхрабрији народ на свету не зато сто се ницега не боје, него зато сто се ницега не стиде"
Црни Груја
А Додик продате Хрватима архивску грађу о логору Јасеновац.
Дзоо
Зато пуповац у хрватској са устасама оргија задња 3 дана. Неце у јасеновац на спомен са владом устаском А јуце их остави у зивоту
Рома
Како тек посљедњих неколико година добијамо податак о настанку стихова. Што то нико раније учинио па да се не пјева као пјесма радости.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.