Колико људи вјерује у Бога?

То показује истраживање америчке непрофитне и нестраначке организације "Пју рисрч центар".

Најмање вјерника је у Чешкој (29 одсто) и Естонији (44 одсто), а слиједе Мађарска (59 одсто), Летонија (71 одсто) и Русија (76 одсто).

У Србији у Бога вјерује 87 одсто, а у Хрватској 86 одсто становника.

Међу православцима посебно се повезују национална и вјерска припадност, па тако 78 одсто анкетираних у Србији сматра да је православље важан дио националног идентитета. Срби су по том ставу трећи, послије Јермена и Грузина.

Око 58 одсто Хрвата сматра да је припадност католичкој вјери важна да би се неко могао сматрати правим Хрватом. По томе је Хрватска друга у кругу католичких земаља, одмах након Пољске са 64 одсто.

Католици из БиХ највише иду цркву, њих 54 одсто је редовно на служби. Након њих су Пољаци (45 одсто), док су Украјинци трећи (43 одсто).

Молдавци (48 одсто) и Јермени (45 одсто) највише се свакодневно моле, Хрвати су при врху са 40 одсто. Срби и Пољаци дијеле девето и десето мјесто са 27 одсто.

Када је ријеч о секуларизацији друштва, она је најизраженија у Чешкој, у којој је удио католика са 44 одсто из 1991. године пао на свега 21 одсто 2015.

Мањи пад биљежи Пољска (са 96 на 87 одсто), Мађарска (са 63 на 56 одсто).

Анкета показује да чак 83 одсто Чеха вјерује да су људи настали еволуцијом, а слиједе Естонци (74 одсто), те Мађари (69 одсто).

Јермени, становници БиХ и Молдавци најмање вјерују у теорију еволуције и опредјељују се за Божије стварање.

У просјеку, 56 одсто становника доминантно католичких земаља сматра да су наука и религија у конфликту, док исто мисли 44 одсто становника доминантно православних земаља.

Стручњаци су испитаницима дали могућност да бирају између два одговора. Један је био да ће наука временом понудити објашњење за "све", а други да никада неће моћи објаснити "све".

Већина испитаника одлучила се за други одговор.

Хрвати заузимају врх листе оних који не вјерују у могућности науке. Само 18 одсто анкетираних Хрвата сматра да ће наука временом успјети да објасни "све".

У врху оних који вјерују у науку су Чеси (38 одсто) и Срби (31 одсто).

Хомофобија је нарочито иражена у посткомунистичким земљама, према овом истраживању.

Православне земље су ту јако конзервативне. У Јерменији 98 одсто анкетираних не воли хомосексуалце. БиХ је, такође, у врху по том питању (81 одсто), у Србији је таквих 69 одсто, а у Хрватској изнад 50 одсто.

Само 21 одсто Чеха хомосексуалност доживљава као "моралну кривицу".

У истраживању "Пју рисрч центра" обрађена је и тема колико становника које земље има позитивну перцепцију снажне Русије.

Очекивано, удио таквих значајно је већи у православним земљама, али није низак ни у доминантно католичким.

Тако је 83 одсто Јермена сагласно са тврдњом да је снажна Русија важна као противтежа утицају Запада. Срби су на трећем мјесту са 80 одсто, одмах иза самих Руса, који су други. Око 50 одсто Хрвата поздравља снажнију Русију.

(мондо.ба)