На возном парку функционера у БиХ позавидјеле би и многе богате земље

У Канцеларији за ревизију институција БиХ кажу да о ревизорским извјештајима за прошлу годину не могу говорити јер је процес још у току. Тврде да су извјештаји готови али су упућени институцијама које по закону имају право да упуте примједбе и наводе да би сва процедура требала бити завршена до почетка августа када ће ревизорски извјштаји бити доступни јавности.

"Позивати се на етичност и примјереност бх. политичара је смијешно'', сматрају у невладином сектору. У ТИ тврде да руководиоци БХ институција не само што не поштују препоруке ревизора о контроли кориштења и набавке службених возила,већ су одлуком Савјета министара да се службена возила могу користити 24 часа легализовали злоупотребу.

,,Сада је омогућено да се службени аутомобили користе како коме падне на памет.То је потпуно бахаћење'', каже портпарол ТИ Ивана Корајлић и подсјећа да је јавност недавно била шокирана чињеницом да је супруга члана Предсједништва (Сабија Изетбеговић) користила службени аутомобил Предсједништва БиХ.

Када већ помињемо Предсједништво БиХ треба истаћи да су они једина институција која је изузета из правилника Министарства финасија о условима набавке службених возила.

Тај правилник,између осталог, је дефинисао класе аутомобила и право на кориштење према тим класама.

Висока класа аутомобила, набавне цијене до 130 хиљада марака, на располагању је искључиво предсједавајућем Савјета министара и члановима Предсједништва БиХ, који су се изузели из правилника.

Виша средња класа аутомобила има цијену до 100 хиљада марака и они су резервисани само за министре, предсједника Уставног и Суда БиХ те за главног тужиоца БиХ.

Замјеницима министара у Савјету министара БиХ, директорима и руководицима агенција на располагању су аутомобили средње класе чија цијена не прелази 50 хиљада марака.

Аутомобили ниже средње класе до 40 хиљада предвиђени су за замјенике руководилаца агенција док возла која коштају до 25 хиљада марака према правилнику могу користити запослени у институцијама којима то одобре руководиоци.

Према овом правилнику изгледа да је боље бити министар,или замјеник у Влади Републике Српске него у Савјету министара. Поређења ради министар образовања Српске, који је пробио буџет за више од 10 милиона марака,набавља нови аутомобил вриједан 115 хиљада марака, док министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара БиХ Мирко Шаровић има право на аутомобил до 100 хиљада марака.

,,Ми се понашамо домаћински,у оквиру буџета. Ни једну ставку нисмо пробили и наш ревизорски извјештај је увијек позитиван.Тако је и са извјештајем за 20016. годину. Нисмо набавили ни један луксузни аутомобил прошле године а нећемо ни ове'',тврди Шаровић.

Посебна прича у набавци службених аутомобила су јавне набавке. Јавна је тајна да су испоруке нових скупоцјених аутомобила резервисани за одабране ауто-салоне чији су власници у блиском односима са неким политичким лидерима у БиХ.

,,Костатовали смо да по том питању има пропуста прије свега у дијелу дефинисања техничких спецификација чиме се преферирају одређени понуђачи'',признаје замјеник главног ревизора БиХ Ранко Крсман.

Ако неко прекрши било који закон, па и закон о јавним набавкама, требао би сносити одговрност. Међутим, иако ревизори бх. институција често у извјештајима констатују кршење тог закона нико због тога још није одговарао.

У Канцеларији за ревизију истичу да они немају надлежност за санкционисање али да све ревизорске извјештаје, у којима постоји сумња да је дошло до кршења закона,достављају Тужилаштву БиХ.

Зашто Тужилаштво не ради свој посао, питање је на које годинама многи траже одговор.



(БН телевизија)