1915. понуђена Велика Србија
Министар иностраних послова Србије Ивица Дачић данас је изјавио да је Југсолавија била „највећа грешка и трагедија српског народа“, истичући притом да би за Србију и Србе било боље да је током Првог свјетског рата прихваћен Лондонски уговор, којим је било предвиђено стварање Велике Србије.
Србија
Данас се међу многобројним српским политичким и интелектуалним круговима, посебно оним националистичке провенијенције, често може чути ова теза како је Србија историјску грешку направила када је током и након Првог свјетског рата умјесто Велике Србије одлучила створити Југославију.
Али, шта је тачно подразумијевао Лондонски уговор и зашто је на крају био одбијен?
Лондонски уговор је тајни уговор између Антанте и Италије, закључен 26. априла 1915. у Лондону, којим је било предвиђено да Италија добије „покрајину Далмацију у њеним тадашњим административним границама“ до рта Плоча, са највећим дијелом острва. Из чињеница да је италијански посјед сјеверне Далмације раздвојио хрватско од црногорског приморја, као и помена „области које интересују Србију и Црну Гору“, јасно је произлазило да Антанта намјеравала да створи засебну хрватску државу, а Србију и Црну Гору да прошири.
Према том уговору, Хрватска би била сведена на дио око Загреба, Лику и приморје од Ријеке до сјеверне границе Далмације: преостали дијелови Хрватске били би подијељени између Италије и Србије.
Слиједом уговора, је такође обећавао Краљевини Србији стварање Велике Србије; потписници уговора су Србију - која у преговорима није учествовала - о томе службено обавијестили дипломатском нотом од 16. августа 1915. године. Савезници су Србији обећали Босну и Херцеговину, Славонију, Сријем, Бачку, јужну Далмацију (Шибеник, Задар и Книн би припали Италији) и сјеверну Албанију, али без Македоније и дијела Баната.
За улазак у рат и издају Централних сила савезници су Италији понудили Истру и већи дио Далмације (што је касније резултирало 1920. Уговором у Рапалу, 1924. и 1941. Римским Уговором), Румунији Банат, а Бугарској Македонију. Србија је одбацила уговор будући да се није била спремна одрећи Македоније.
Током преговора и српска влада добила је обећање да након побједе може рачунати на територијалне уступке у БиХ и Хрватској, а посно у Далмацији. Наиме, Русија, Француска и Велика Британија настојале су на своју страну привући дотад неутралну Бугарску, а не угрозити тек склопљени савез с Италијом и задовољити Србију, па су Бугарској понудили Македонију, а Србија је за компензацију требала добити БиХ и дио хрватских територија.
Према информацијама, које је члан Југословенског одбора Франо Супило добио за боравка у британском Фореигн Оффицеу, Србији је понуђена јужна Далмација, БиХ, Сријем, дио Бачке и Славонија све до Пакраца те вјероватно и помоћ савезника у питању уједињења Србије с Хрватском.
Супило је тако могао процијенити намјере Србије и савезника, јер је већ у априлу 1915., кад је боравио у руском Министарству вањских послова у Петрограду, сазнао и за Лондонски уговор те о томе извијестио Југославенски одбор. Након откривања садржаја споразума, дошло је до жестоког отпора хрватског и словенског народа, што је онемогућило његово провођење у цијелости након завршетка Првог свјетског рата.
Спознаја о посљедицама које би произлазиле из реализације Лондонског уговора била је одлучна за хрватски пристанак на улазак у Југославију.
Србија је такође на крају одлучила да не прихвати овај уговор и да умјесто тога крене путем стварања Југославије. О мотивима тада регента Александра Карађорђевића и тадашњег шефа српске владе Николе Пашића да се одлуче за Југославију умјесто Велике Србије увелико се распреда, но неколико је кључних разлога који су превагнули.
С обзиром да је Србија као чланица Антанте имала војску и неупоредиво супериорнију преговарачку позицију од Хрвата и Словенаца који су се борили на страни Аустроугарске, могли су и диктирати и уређење будуће државе.
Александру је у датом тренутку било далеко примамљивије да буде владар велике унитарне монархистичке Југославије у којој ће највећи дио власти био сконцентрисан у његовим рукама, него доста мање Велике Србије.
Такође, важна је чињеница да краљ Александар заиста јесте био пројугословенски оријентисан и као један од циљева током Првог свјетског рата задао је и себи „ослобођење остале јужнославенске браће“.
Поред тога, разлози за стварање Југославије били су и економски, с обзиром да су се најразвијенија индустрија и посебно, финанијски сектор, налазили на територији сјеверне Хрватске и Словенији без којих би Лондонским уговором Србија остала.
Треба такође напоменути да, упркос данашњем фетишизирању од стране српских националистичких кругова, Лондонски уговор никада није био закључен документ, те се радило само о нацрту и инцијалној идеји како исцртати нове европске границе након рата.
Данас, готово 100 година након окончања Првог свјетског рата лако је бити генерал послије битке, но у тадашњем тренутку и српској и хрватској страни Југославија је изгледала као најбоље рјешење.
(СБ)
Али, шта је тачно подразумијевао Лондонски уговор и зашто је на крају био одбијен?
Лондонски уговор је тајни уговор између Антанте и Италије, закључен 26. априла 1915. у Лондону, којим је било предвиђено да Италија добије „покрајину Далмацију у њеним тадашњим административним границама“ до рта Плоча, са највећим дијелом острва. Из чињеница да је италијански посјед сјеверне Далмације раздвојио хрватско од црногорског приморја, као и помена „области које интересују Србију и Црну Гору“, јасно је произлазило да Антанта намјеравала да створи засебну хрватску државу, а Србију и Црну Гору да прошири.
Према том уговору, Хрватска би била сведена на дио око Загреба, Лику и приморје од Ријеке до сјеверне границе Далмације: преостали дијелови Хрватске били би подијељени између Италије и Србије.
Слиједом уговора, је такође обећавао Краљевини Србији стварање Велике Србије; потписници уговора су Србију - која у преговорима није учествовала - о томе службено обавијестили дипломатском нотом од 16. августа 1915. године. Савезници су Србији обећали Босну и Херцеговину, Славонију, Сријем, Бачку, јужну Далмацију (Шибеник, Задар и Книн би припали Италији) и сјеверну Албанију, али без Македоније и дијела Баната.
За улазак у рат и издају Централних сила савезници су Италији понудили Истру и већи дио Далмације (што је касније резултирало 1920. Уговором у Рапалу, 1924. и 1941. Римским Уговором), Румунији Банат, а Бугарској Македонију. Србија је одбацила уговор будући да се није била спремна одрећи Македоније.
Током преговора и српска влада добила је обећање да након побједе може рачунати на територијалне уступке у БиХ и Хрватској, а посно у Далмацији. Наиме, Русија, Француска и Велика Британија настојале су на своју страну привући дотад неутралну Бугарску, а не угрозити тек склопљени савез с Италијом и задовољити Србију, па су Бугарској понудили Македонију, а Србија је за компензацију требала добити БиХ и дио хрватских територија.
Према информацијама, које је члан Југословенског одбора Франо Супило добио за боравка у британском Фореигн Оффицеу, Србији је понуђена јужна Далмација, БиХ, Сријем, дио Бачке и Славонија све до Пакраца те вјероватно и помоћ савезника у питању уједињења Србије с Хрватском.
Супило је тако могао процијенити намјере Србије и савезника, јер је већ у априлу 1915., кад је боравио у руском Министарству вањских послова у Петрограду, сазнао и за Лондонски уговор те о томе извијестио Југославенски одбор. Након откривања садржаја споразума, дошло је до жестоког отпора хрватског и словенског народа, што је онемогућило његово провођење у цијелости након завршетка Првог свјетског рата.
Спознаја о посљедицама које би произлазиле из реализације Лондонског уговора била је одлучна за хрватски пристанак на улазак у Југославију.
Србија је такође на крају одлучила да не прихвати овај уговор и да умјесто тога крене путем стварања Југославије. О мотивима тада регента Александра Карађорђевића и тадашњег шефа српске владе Николе Пашића да се одлуче за Југославију умјесто Велике Србије увелико се распреда, но неколико је кључних разлога који су превагнули.
С обзиром да је Србија као чланица Антанте имала војску и неупоредиво супериорнију преговарачку позицију од Хрвата и Словенаца који су се борили на страни Аустроугарске, могли су и диктирати и уређење будуће државе.
Александру је у датом тренутку било далеко примамљивије да буде владар велике унитарне монархистичке Југославије у којој ће највећи дио власти био сконцентрисан у његовим рукама, него доста мање Велике Србије.
Такође, важна је чињеница да краљ Александар заиста јесте био пројугословенски оријентисан и као један од циљева током Првог свјетског рата задао је и себи „ослобођење остале јужнославенске браће“.
Поред тога, разлози за стварање Југославије били су и економски, с обзиром да су се најразвијенија индустрија и посебно, финанијски сектор, налазили на територији сјеверне Хрватске и Словенији без којих би Лондонским уговором Србија остала.
Треба такође напоменути да, упркос данашњем фетишизирању од стране српских националистичких кругова, Лондонски уговор никада није био закључен документ, те се радило само о нацрту и инцијалној идеји како исцртати нове европске границе након рата.
Данас, готово 100 година након окончања Првог свјетског рата лако је бити генерал послије битке, но у тадашњем тренутку и српској и хрватској страни Југославија је изгледала као најбоље рјешење.
(СБ)
Повезане вијести
Студенти: Од РТС-а тражимо информације од јавног значаја
6
Откривени детаљи хапшења Миљана Хофмана у Београду
8
Лавров са Вулином о важним питањима сарадње СРБ и РУС
7
Вучић: Србија изгубила оно по чему је била препознатљива - стабилност
11
Лордан Зафрановић добио награду "Планетарни Тесла" за животно дело
3
Коментари (68)
МИЛОШ ОБИЛИЋ
Исправићемо грешку кад тад!
Марио
Ма читаву бившу југу продат за 1,00€ свакако је идиоти воде
Тодор
Е то ја та карта "Велике Србије" коју је нас Краљ одбацио у зељи да створи Краљевину СХС-Yугославију. То има и дан данас невероватне негативне последице на укупне односе у Региону. Сесељ је ово само "извукао из нафталина" у време када се то није воисе могло реализовати као после 1.ср.
Магистра витае
Сви историчари ником поникоше...
Тито
Ено на карти и родно мјесто додика - Трасилваниа
Бансхее
Тко имало иста зна о хисторији, а поготово ини који су студирали хисторију и и добили звање, на ову тему не треба да пишу. Њихове Коментаре кад год се помнијие Енглезе у негативу, се не објављује. Зашто? ББЦ је у серији Црна Гуја исмијавао Енглезе у и њихово учешће у Првом рату. Глумац Аткинсон добио о Краљице титулу витеза. Али Срби воле Енглезе висе него они саме себе.
БОБА
КОМЕ ЈЕ ВИШЕ БИТНО ЈЕ ЛИ ТРЕБАЛА БИТИ ВЕЛИКА ПА ОСТАЛА МАЛА СВИ КОИ СУ БИЛИ ИОЛЕ ПАМЕТНИ ПОЛИТИКА ИМ ИСПРАЛА МОЗАК ПА ЛУПАЈУ ДА СЕ ЗАДОВОЉИ ФОРМА РЕЈТИНГ РАСТЕ А НАРОД СВЕ ГЛУПЉИ .УВИЈЕК СЕ ПИТАМ КАКО ЉУДИ МОГУ БИТИ ЗАЛУЂЕНИ ПОЛИТИЧАРИМА ДА ИМ АПЛАУДИРАЈУ ДА ТРЧЕ ЗА ЊИМА НИШТА НЕ МА ЉЕПШЕ НЕ ГО БИТИ ПОСМАТРАЧ
Саво
На Марсу ће бити једна колонија Срба....
Цццц
Ови срби стварно нису нормални, просто је невјероватно колико су преоптерецени историјом.
бака
Историја је уцитељица.
Хм
Помози сироту на своју срамоту, увијек било.
Дјекна
Прекрајаће велике силе границе поново, али овај пут ме заболи она ствар гдје ће шта бити и како ће се звати.
галеб
Стално похлепа србска за власцу и новцем као и данданас србин прода и матер из гроба за власт и новац
Геј=океј
А гдје је Јапан, Токyо, Сузуки, Кавасаки? Како нису понудили и Јапан???!!! Штета што је данас свакоме приступачна историја комплетне планете, чињенице које су записали људи од знања и интегритета. Иначе би ове бајке аутора Вулина и Дачића опасно затупиле народ у Србији.
План б
Дациц..хммм...
Зоки
Е мој Дацицу,ста је било прије 100год,мене лицно није брига,него се ти мани ти прица из прослости,окрени се садасњости и настој да сацувате Србију да је не церупају,а поцели су.
босанац
Како це овај Дациц скупо костати Србе и Србију... Сто тај лупета, и Сесељ би му позавидио.
Боснае
Ко о коме , ви о неким великим србијама... ах људи моји... каните се ћорава посла, фатајте се економије... цццццццц
ОСА
Мани се Дацицу фолова,била тајна понуда,гледај да задрзис и ово сто имас, јер од како си на власти Србија све мања.
Капетан Дацхи
Једноставна формула за вијецно бављење политиком и богацање је-измисљај бајке и певај народу Цајке.
Опа
Види и велике Босне са деловима Србије и Хрвацке
Сфрјот
И послије свега сто се десило Југословенска идеја је и даље добра идеја,за обицни народ,наравно.
Зоол
Једном можеш погрешити као после првог св.рата али ако то исто урадиш опет након другог онда то није греска него идиотизам.
Да....
Реалност је несто друго мој Дацицу....
Воздрица
Била, прошла и не поновила се Југославија.
Драган
Македонија! Нит' земље, нит" људи да вреде оволиког промашаја!
мара
То је требало пуском бранит а не да ти други поклања . поздрав паметним људима:
Фед
Да се брину о будуцности ко о прослости ми би вец имали свога цовјека на мјесецу а овако само једно велико ниста људи газе напријед крупним кораком а ми назад
ВЕЛИКА СРБИЈА
А гдје су сад загребачко чаршисјке флоскуле о великој Србији. Па Србија и кад је могла није хтјела да буде велика Србија. Одбијено је то и раније. Нудила је и Аустроугарска раније. Само они који немају историје немају шта ни читати. Па не знају. А и прича како је хтјела да господари Хрватском и Словенијом. Ма дајте. Спасила је Хрватску и прва и друга Југославија,а сад пљују на сав мах.Етика и Образ. Велики. Нема шта.Јесте. Југославија је била највећи пораз српског народа. У малој заосталој чаршијици причају стално о четницима. Па Коча Поповић је спасио муслимане уз Дрину баш од четника. Што то не причају.
Геограпхy
Шта би било кад би било или да је било прије 100, 200 или 500 година јако битно за нас који данас животаримо. Боље да се питамо шта ће бити сутра за 10 или 50 година. Сав нормалан свијет гледа у будућност само се балканска племена нон стоп окрећу и разабирају прошлост. Зато нам и јесте овако
Не буди као Драгутин
Не могу и не знају са овом скраћеном верзијом да управљају а камо ли..
миош
Мора да је ову карту црто Шешељев дједа.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.