Како се РТРС са Туђманом претворио у ХРТ

Ругајући се у лице српским жртвама, десетинама хиљада погинулих и више стотина хиљада протјераних Срба са подручја Лике, Баније, Кордуна, Славоније, босанске Крајине, долине Неретве и Херцеговине, Туђман је са подругљивим осмјехом на лицу говорио о великосрпској агресији, геноциду, српским злочинима, праведној борби Алије Изетбеговића и Фрања Туђмана.

Током интервјуа Туђман криви Србе за геноцид у Сребреници и тврди да је он доказан (од 10:52 минуте интервјуа), те тврди да Алија Изетбеговић није крив за почетак рата у БиХ већ се ради о великосрпској агресији која је настала као последица великосрпске политике (13:40).

Уз подругљив, циничан и гласан осмјех у лице слуђеном и неприпремљеном новинару Владимиру Бекићу, млађи Туђман од 16:40 минуте тврди да су Срби починиле злочине и извршили агресију на Хрватску, да Хрватска није ратовала у Србији већ да су Срби и Србија одговорни за агресију, разарања, страдања и сукобе у бившој Југославији.

Просто је невјероватно да новинар РТРС-а ниједном није реаговао, поставио провокативно питање и рекао да Туђман не говори истину, да Срби нису почели рат и извршили агресију већ су бранили своја вјековна огњишта од страха да се не понови усташки геноцид из 1941. године.

Избацивање Срба из хрватског Устава 1990, незаконит референдум и одцјепљење Хрватске и БиХ од Југославије, супротно Уставу СФРЈ, довело до ратних сукоба и грађанског рата, а не агресије Србије.

Недостојни новинар Бекић ниједном није упитао Туђмана како су Срби нестали из Хрватске док је његов отац био предсједник а он руководио Хрватском обавјештајном службом, ко је извршио прогон и масовне злочине не само на простору бивше Републике Српске Крајине, већ у градовима широм Хрватске, од Дубровника до Загреба и Осјека.

Просто је невјероватно да Бекић није питао Туђмана ко је извршио агересију на БиХ, попалио српска села у Требињу, долини Неретве, Дрвару, Грахову, Гламочу, Купресу, Мркоњић Граду, Посавини...

Бекић је требао да зна да су још у априлу 1992. припадници хрватске војске масакрирали Србе у Горњем и Доњем Маловану, селима у близини Купреса, и да је хрватска војска у љето 1992. године починила бројне злочине, напала и попалила више стотина српских села у Херцеговини.

Скандалозни интервју у коме се Мирослав Туђман на РТРС-у смије у лице Србима на њиховој националној телевизији показао је да је РТРС окупирана несрпска телевиза и да би новинар Бекић, уредник Информативног програма Синиша Михаиловић и директор Драшко Милиновић одмах требали одмах поднијети оставке јер су дозволили да син Фрање Туђмана понижава и вријеђа све српске жртве и породице погинулих.

Хрвати у БиХ годинама траже своју телевизију, али њихови захтјеви су неоправдани из разлога што већ имају свој јавни сервис, а то је РТРС који већ дуго времена заступа хрватске интересе, промовише хрватске политичаре, привреднике и производе и више је заинтересован за проблем изградње Пељешког моста, положај Драгана Човића, ХДЗ-а и Хрвата у централној Босни него за положај Срба у Федерацији.

РТРС је продужена рука власти, и овакво срамно понашање је само наставак издајничке прохрватске политике режима у Републици Српској.

Несхватљиво је да син злогласног Фрање Туђмана, ратни руководилац Хрватске обавјештајне службе, учесник рата и прогона пола милиона Срба, добија огроман медијски простор на Јавном сервису Републике Српске, омаловажава српске жртве, вријеђа српски народ, назива нас агресорима, злочинцима и геноцидном нацијом, иако чињенице говоре супротно, да су Хрвати над Србима у прошлом вијеку извршили геноцид са вјековних и са 30% пали на свега 3% становништва.

Сувишно се на крају запитати шта би се којим случајем догодило са „равнатељем“ и уредницима ХРТ-а када би довели у студио Хрватске радио -телевизије сина Милана Мартића, Радована Караџића или Слободана Милошевића, и омогућили им да 40 минута вријеђају Хрвате, понижавају жртве и исмијавају Домовински рат...

Тако нешто је немогуће и замислити, али кад би се којим случајем чудо и догодило, сигурно је да новинар и уредници више никад не би могли слободно изаћи на улицу, нити би им пало на памет да поново некад узму микрофон у руке.

Небојша Вукановић