Група логораша у Вишеграду

Свештеник Драган Вукотић је појаснио да су логораши, међу којима је њих неколико било у злогласним усташким логорима па и у Јасеновцу , тражили да обиђу ово стратиште и чују још једну тешку истину о страдању српског народа у Другом свјетском рату.

„Ми ћемо логорашима обезбиједити превоз до Старог Брода гдје ће о догађају из 1942. и изградњи Спомен-комплекса бити детаљно упознати“, додао је Вукотић.

Добрила Кукољ је преживјела страхоте јасеновачаког логора у који је доведена као дјевојчица од десет година. У овом паклу за српски, јеврејски и ромски народ страдали су јој на најсвирепији начин брат, отац, дјед, три стрица и још 25 чланова ближе фамилије.



„Вољу да се изборим за живот добила сам кад су нас чамцем преко Саве доводили у Јасеновац. Чула сам како је тетка рекла мојој мајци да баце дјецу у ријеку и оне скоче за њима јер их све воде у ужарену пећ. Мајка јој је одговорила „Нека, ваљда ће неко преживјети“. И чудом сам ипак преживјела“, испричала је Кукољева.

За страдање Срба у Старом Броду, каже, сазнала је тек прије три године и то из медија јер је званична историја прећуткивала и овај усташки злочин.
„Ми логораши облазимо стратишта и још причамо народу истину о томе шта се дешавало у логорима јер смо ми једини истински и живи свједоци. И поручујемо младима да се изборе да рата и страдања никад више не буде“, истакла је Кукољева.

Логораш Михајло Галић је као дијете од четири године са својом петорицом браће, сестром и мајком одведен у логор. Мајка, сестра и најмлађи брат су убијени у логору.

„ Браћа и ја смо имали срећу да нас издвоје и над нама изврше покрштавање. Онда су нас, дали у посебне породице гдје смо дочекали крај рата и кад нас је отац, ратни заробљеник у Њемачкој, пронашао преко Међународног црвеног крста“, испричао је Галић.

БН/Р.Т.