Иако је све популарнији, овај тренинг не доноси свима корист

Ипак, доктор Пантелејмон Екекакис, професор кинезиологије на Универзитету у Ајови, истиче да то обећање долази са једном 'цаком'.

Екекакис се бави проучавањем реакције нашег мозга на вежбање, односно осећања пријатности и непријатности током вежбања.

Доктор наводи да цела премиса интервалног тренинга високог интензитета гарантовано носи одређени ниво незадовољства.

"Уколико сат вежбања сабијете у један минут, нормално је да таква пракса долази са високом ценом", објашњава Екекакис.

"Цена је 100 одсто интензитета, што несумњиво представља непријатно искуство", додаје.

С обзиром на то да ХИИТ тренинзи добијају све више на популарности, научна јавност почела је да поставља питања о ефикасности овог типа тренинга.

Иако се већина људи одлучује за ХИИТ због недостатка времена за друге типове физичких активности, Екекакис наводи да ствари нису тако једноставне.

"Реч је о целокупном начину размишљања, који подразумева тежњу људи да остваре резултате без муке. Они генерално виде вежбање као нешто непријатно, обавезу коју морају да обаве, и у томе лежи основни проблем. Људи не уживају у вежбању, већ га схватају као казну", рекао је.

Оно што представља највећи проблем јесте одржавање мотивације. С обзиром на то да се ХИИТ види као нешто врло непријатно, често се дешава да људи одустану од вежбања.

Због високог интензитета честе су и повреде, јер људи (претежно гојазни, са седентарним начином живота) у жељи да остваре брзе резултате улећу у вежбање без претходне припреме.

Резултати истраживања објављени су 2016. године у "Јоурнал оф Спорт & Еxерцисе Псyцхологy".

Б 92
фото:интернет