Дугови РТРС-а премашили имовину

Своју неспособност менаџмент РТРС-а покушава да умањи пласирајући данима информације о томе како општине у којима је на власти СДС, финансирају БН телевизију. Што је, наравно, далеко од истине, а ево и зашто.

У структури прихода РТВ БН, приходи од реклама, маркетиншких агенција, кабловских оператера и продаје програма, чине 96 одсто, док промоција локалних заједница доноси тек четири одсто укупних прихода.



У структури прихода РТРС, 85 одсто прихода је од наплате ртв таксе, а само 15 одсто чине приходи од маркетинга и дотација Владе Републике Српске.



Упркос чињеници да РТРС у посљедњих 10 година убире од грађана годишње преко 20 милиона КМ таксе, нису у стању да измирују обавезе према добављачима, нити према радницима по основу пореза и доприноса.

Од јануара 2012 до августа 2017. створили су дуг од преко два милиона, који им је репрограмиран и који отплаћују у ратама, али и стварају нови дуг који је према посљедњим подацима премашио 300 хиљада марака.

Многи радници РТРС-а свјесни су дубиозе у коју је доспјела њихова медијска кућа, али о тим проблемима нису хтјели да говоре пред камерама, као ни руководство РТРС-а, иако смо им питања уредно доставили на адресу дирекције.

Колико лоше ради актуелни менџмент РТРС-а на челу са Драшком Милиновићем, најбоље се види ако се тренутни подаци упореде са стањем од прије 17 година.

На челу РТРС тада је био Анђелко Козомара, који је располагао са 10,5 милиона марака од претплате која је тада износила четири КМ, имао је приближно исти број стално запослених, али РТРС тада није дуговао ни радницима ни држави.

"То је био период када је међународна заједница увела привремене аранжмане на РТРС и када је контролисала сваку марку и прихода и расхода. Успјели смо да набавимо доста технике, та купимо 23 аутомобила, али и да проузведемо 45 одсто властитог програма", каже Козомара.

Козомара је иза себе оставио 564 стално запослена радника и око 100 хонорараца. РТРС данас има 573 раденика у сталном односу и непознат број хонорараца који су званично ангажовани на пола радног времена, а у пракси раде и по више од осам сати.

Упркос сталном повећању броја запослених и четири пута већем буџету од оног којим располаже БН телевизија, гледаност програма РТРС из мјесеца у мјесец рапидно пада.

Дакле, креативност, знање и рад запослених на БН телевизији, њеног уредништва и менаџента, довели су је у позицију да засјени РТРС чији дугови су премашили вриједност капитала те највеће медијске куће у Републици Српској. Питање је ко је одговорнији за суноврат Јавног РТВ сервиса-лош менаџмент, или уређивачка политика иза које стоји СНСД и Влада РС.



БН телевизија