Да ли је сљедећи Додиков потез "оставка" Недељка Чубриловића?!

У јучерашњем тексту подршке институционалној борби посланика Адама Шукала најавио сам по режим врло неугодне рефлексије потеза Савеза за промјене. Међутим, информације какве је јавности презентовала БН телевизија о догађајима у Народној скупштини од 13. октобра укупној ситуацији дају сасвим нову и до данас непрепознату димензију.

Шта се објективно догодило? Посланици СзП су тактички изванредно поставили замку предсједнику парламента Чубриловићу. Једноставно су га упитали да ли је он тражио ангажовање полиције у спорној ситуацији. У страху од кривичног прогона и политичке штете Чубриловић је занијекао билокакво обраћање полицији.

Након тога СзП јавности презентује снимак са лица мјеста у ком полицијски начелник Борислав Шарић децидно тврди како је полиција ангажована на захтјев предсједника парламента (види видео). Овај доказ претпоставља основану сумњу да је полиција мјеру удаљавања народних посланика са засједања почела проводити много прије неголи је предсједник Чубриловић "крњем парламенту" уопште предложио усвајање такве мјере!

Управо претпостављајући овакву ситуацију у једном ранијем тексту предложио сам народном посланику Миланку Михаљици да искористи позицију предсједника Одбора за безбједност и од МУП РС затражи достављање службене документације сачињене поводом предметног догађаја. Познавајући врсног стручњака и професионалца Борислава Шарића убијеђен сам да је ангажовање (лично и јединице којом руководи) адекватно задокументовао. Укључујући и ко је тражио, али и ко је наредио/одобрио, улазак полиције у парламент.



Већ сам видео запис изјаве начелника Шарића тектонски мијења ситуацију и раскринкава злоупотребу полиције против народних посланика, а у ширем смислу и против највишег органа власти Републике Српске. Полицијска писмена само то требају додатно поткријепити.

Конкретно: овој јавности презентовани видео снимак открива да народним посланицима мјере удаљавања саопштава полицијски начелник, умјесто предсједника парламента како то пословник о раду налаже. Но, то је тек почетак погрешних потеза шаховског „скакача“ Недељка Чубриловића због којих ће га његови коалициони партнери принудити на оставку.

Након инцидента посланика СзП-а предсједник Чубриловић налаже паузу. Потом дио посланика, по његовим наводима 52, одводи у тзв. малу салу, гдје наставља засједање. И тек у наставку засједања „крњег парламента“ предлаже доношење мјера удаљавања са сједнице за неких 30-ак народних посланика, а шта ови свјесни да крше пословник ипак усвајају.

Проблем је у томе што се мјера удаљавања примјењује у строго прописаној процедури која подразумијева присуство посланика на ког се односи. Посланик има право да у року од три минута уложи приговор и тек тада парламент може одлучити о примјени мјере удаљавања.

Шта је у конкретној ситуацији урадио предсједник Чубриловић? Предложио је „крњем парламенту“ усвајање ових мјера без присуства оних на које се мјере односи и исте онемогућио у зајемченом праву на приговор. Но, то је само дио „циркуса“ који је приредио предсједник скупштине.

Прије наставка засједања на улаз тзв. мале сале Чубриловић је поставио полицијске снаге, које су народним посланицима СзП-а физички запријечиле улазак у салу. И тек након постављања полиције испред улаза предсједник наставља са засједањем и „крњем парламенту“ предлаже доношење спорних мјера.

Полиција је прво над народним посланицима започела са примјеном „мјера“, а парламент је то накнадно „утврдио“. Како је Борислав Шарић унапријед могао знати за које посланике ће Чубриловић предложити изрицање мјера удаљавања, па чак и шта се уопште догађа у унутрашњости "мале сале"? По овоме произилази да је полиција одлучила кога ће Чубриловић и „крњи парламент“ санкционисати, а ови су то само накнадно „ратификовали“. Сулудо, зар не?

Министар Лукач је, по свему судећи, наредио ангажовање полиције на провођењу „мјера“ много прије неголи је предсједник парламента тако нешто уопште и предложио, а да не говоримо о усвајању мјера од стране „крњег парламента“. То нас наводи на сасвим рационално питање: ко је предсједник парламента – Лукач или Чубриловић?




Са друге стране посланици СзП-а за постојање некаквих мјера против њих дознају од начелника Шарића, који опет(овано!) мјере примјењује прије неголи је Чубриловић и предложио њихово доношење. Кључно је схватити да посланици СзП током спорних дешавања нису ни знали, бар не у валидној процедури, да се над њима примјењују мјере удаљавања. Са те позиције могли су покушати пробити се кроз полицијско обезбјеђење и ући у салу, а шта би вјеројатно резултирало примјеном силе.

Из данашње визуре (накнадне памети) покушај насилног уласка на сједницу за посланике СзП био је управо најбољи потез. Да камере сниме како полиција над посланицима примјењује силу зарад провођења „мјера“ које још нису биле ни донесене од стране парламента.

И ту долазимо до још једног крупног „пропуста“ Недељка Чубриловића. Сходно пословнику за принудно удаљавање посланика након изречене мјере удаљавања стриктно је надлежно скупштинско обезбјеђење. Овакве ситуације према пословнику и у пракси рјешавају паузама и политичким преговарањем. Полиција нити једним прописом није овлаштена за предузимање службених радњи према народним посланицима, а понајмање „мјера“ каквима смо свједочили.

Елем, ни овим се не завршавају „вратоломије“ Недељка Чубриловића. Његова кршења пословника продуковала су да се нити једна одлука „крњег парламента“ не може сматрати валидном. Звучи невјеројатно, али је тако – Душко Шњегота је формално-правно и даље Главни ревизор. И то ће бити све док Народна скупштина о његовом поднеску не донесе валидну одлуку. О томе детаљније у неком наредном тексту.

Но, управо Шњегота нас враћа на почетак текста и процјену да ће сад Недељко Чубриловић бити приморан на подношење оставке. Уколико Милорад Додик не повуче овај рационални потез ризикује захтјев СзП-а за смјену предсједника парламента, а управо на бази предње изнесених незаконитости које је овај починио.

Само такав захтјев СзП-а подразумијева скупштинску расправу, а какву ће опозиција неспорно искористити да јавно укаже на незаконитости предсједника Чубриловића. Елем, то подразумијева и расправу о ревизорским извјештајима, о незаконитим притисцима Додика на Службу јавне ревизије, о енормном криминалу и растрошности у институцијама и свему ономе што Додиков режим од почетка избјегава. У коначници, СзП ће поентирати на томе како је Чубриловић кршио пословник у сврху прикривања криминала.

Управо у циљу даљег одуговлачења јавне расправе о криминализацији институција очекивати је да Милорад Додик повуче сасвим рационалан потез – да примора Чубриловића на оставку. Ту треба знати да о оставци предсједника према пословнику није предвиђена никаква расправа или гласање, него се то само констатује.

Дакле, овом „оставком“ Додик и надаље одлаже парламентарну расправу о горућим проблемима, а истовремено политичку одговорност за злоупотребу полиције импутира појединцу – Чубриловићу. Не треба зачудити да све то представи као чин „одговорне власти“ која чисти неодговорне појединце у властитим редовима.

Реално, могуће је да Додик неће повући овај очекивани потез, али остаје чињеница да је у овој шаховској партији већ надигран, односно да му у супротном озбиљно пријети „шах-мат“!

бориславрадовановиц.блогспот.ба