БиХ чак 60 година касни за Европом

"Запосленост у свим земљама региона вратила се на ниво од прије 2008. године, осим у БиХ. Јесте забиљежен пад незапослености од око пет одсто, али то је још веома ниска стопа", рекла је Хливњакова новинарима током представљања редовног економског извјештаја за западни Балкан.

Према њеним ријечима, повећање извоза се наставља, али стране директне инвестиције су и даље са ниским приливом и нису довољне да значајније допринесу повећању раста у БиХ.

"Фискална стабилност и даље је приоритет, али потрошња мора да буде одређена стратешким одлукама. Такође, дефицит текућег рачуна износи око пет процената, и ако увоз наставља да расте, нето извоз може да има негативан утицај на раст у БиХ", поручује Хливњакова.

Она је навела да домаће прилике и ризици у БиХ јесу искориштавање прилика за повећање прихода, убрзање одговора на Упитник Европске комисије, рапидно спровођење Реформске агенде, те ризици од елементарних и временских непогода.

Хливњакова појашњава да се спољни утицаји односе на мање повољне услове за кредите, усљед чвршће политике Европске централне банке, затим ту је и снажнији раст у ЕУ, док се ризици вежу за повећање отплате дуга због апрецијације долара.

Шеф Канцеларије Свјетске банке за БиХ Емануел Салинас рекао је новинарима да се кључ за будући раст и креирање нових радних мјеста у БиХ крије у посвећености и напретку у спровођењу структурних реформи које ће обезбиједити макрофискалну стабилност, развој приватног сектора и побољшање ефикасности социјалне потрошње.

Током представљања Извјештаја Свјетске банке речено је да власти треба да раде на фискалној одрживости, ублажавању шокова, те стављању нагласка на структурне реформе, да би биле уклоњене препреке за запошљавање и да би се повећала продуктивност.

Констатовано је да су приходи повећани, али су буџети остали оптерећени.

Према посљедњем Редовном економском извјештају Свјетске банке за западни Балкан, очекује се да ће свих шест земаља забиљежити раст у 2017. години, док се прогнозира убрзан регионални раст од 3,3 одсто у 2018. години и 3,6 одсто у 2019. години.

Инвестиције су покренуле снажан раст у Албанији, на самопроглашеном Косову и Црној Гори, док је потрошња довела до стабилног раста у БиХ. Ранија политичка криза погоршала је раст у Македонији, као и у изузетно хладна зима у Србији.

Економски раст, заједно са отварањем нових радних мјеста, доприноси паду стопе сиромаштва у региону.

Стопа од 23,6 одсто је пројектована стопа за ову годину и за пуни процентни поен је нижа него годину раније, што подразумијева да је 124.000 људи избјегло прошле године.

Извор: Срна