Срби без права у Федерацији БиХ

Иако су тенденције да се питање конститутивности ријеши измјенама Изборног закона, тако нешто, вјерују познаваоци прилика, је само замагљивање стварног стања и неиспуњавање уставних одредби које немају додирних тачака с Изборним законом.

У четири кантона, замало пола Федерације БиХ, Срби нису конститутиван народ. Њихова права, премда загарантована Уставом, у кантонима с хрватском већином се не поштују већ 15 година.

Иако су у Херцеговачко-неретванском кантону недавно покушали амандмански ријешити ово питање, хрватски заступници то нису подржали, махом наводећи како ће све бити ријешено измјенама Изборног закона.

Међутим, стање које траје годинама, није само питање избора некога на неку политичку функцију, истиче Душан Голо из Координације српских удружења.

„Практично, у свакодневном животу, ми немамо право на језик, писмо, на националну групу предмета, право на запошљавање, чланство у управљачким структурама. Тамо нас нигдје нема, иако на папиру фино стоји да тамо имамо право као и друга два конститутивна народа.“

Лана Прлић, потпредсједница СДП БиХ, каже како је управо у ХНК одакле и долази ово питање, показатељ политичког лицемјерства, имајући у обзир како се предсједник ХДЗ БиХ Драган Човић и предсједник СНСД Милорад Додик, тек начелно залажу за оствраривање права свих, али без конкретне намјере за остварење.

„Ми свједочимо задњих година да Додик и Човић воде неки, што би рекли, однос 'најбољих непријатеља'. Апсолутно је лицемјерно да Драган Човић говори у име ХДЗ-а, односно у име Хрвата. Ја увијек подвлачим чињеницу да Хрвати нису ХДЗ. Он стално подвлачи ту тезу да су Хрвати маргинализиран народ у Босни и Херцеговини, а не знам и нисам баш видјела да је Човић посјетио било коју хрватску породицу на простору Републике Српске, за што сам сигурна да постоје. Што се тиче конститутивности Срба у Федерацији БиХ, имамо очит примјер, ево из мог Херцеговачко-неретванског кантона, гдје Срби још увијек нису конститутивни. Тако је то апсолутно лицемјерна политика, односно двострука игра.“

И док у кантонима у којима управо влада ХДЗ нема конститутивности за Србе, Човић сматра да је неопходно рјешавати ова питања у пакету.

Како мислим за Хрвате и све што говорим за Хрвате, на исти начин мислим и према бошњачком народу у оним срединама гдје их нема или гдје су велика мањина, једнако тако мислим о српском народу на подручјима као што је подручје Мостара. Када ћемо ова питања ријешити не знам, ја јесам за то да их ставимо на сто и да их рјешавамо заједно."

Рјешење се, како то тврде у ХДЗ БиХ, може наћи у измјенама Изборног закона, што је, сматра Голо, потпуно замагљивање стања те се, вјерује, преко леђа Срба који живе на том простору води нека друга политичка битка.

„Нама није јасно у којој држави се оспорава примјена одлуке Уставног суда, јер ту нема везе измјена Изборног закона са конститутивношћу.“

Огњен Тадић, замјеник предсједавајућег Дома народа БиХ, сагласан је с тим да бити конститутиван подразумијева и бити равноправан на сваком пољу како одлучивања тако и обичних, животних ствари, попут запошљавања, што указује да није добра ни конститутивност на папиру.

Наводи како ни стање у РС, када су у питању мањински народи није много боље, али бар постоје неки механизми. Изборни закон неће много помоћи, јер бити мањина није никоме у интересу, каже Тадић.

„Изборни закон који је предложио ХДЗ начелно рјешава на равномјеран начин ово питање. Међутим оно суштински неће бити ријешено чак ни тим путем због тога што сам осјећај припадности српском народу доводи појединца у другоразредни значај. Како ће се то измијенити? Мислим никако јер нису никакву еволуцију доживјеле ратне политике СДА и ХДЗ.“

Кроз питање конститутивности Срба у Федерацији БиХ, како то оцјењују познаваоци прилика, покушава се провући много других питања која више на руку иду онима који су до сада спрјечавали равноправност у свим сегментима јавног живота.

(РСЕ)