Ко пресуђује у правосуђу БиХ?

Изјашњавање о закључцима, које је било најављено за 16. новембар, одгођено је за данас, јер чланови Савјета нису постигли усаглашен став о томе. Предсједник Савјета Милан Тегелтија одгађање је образложио потребом да се још једном сагледају кориговани приједлози закључака да би били у складу са европским прописима. 

Читава прича око ратне прошлости судија и тужилаца покренута је након што је Шабан Максумић судија Суда БиХ донио ослобађајућу првостепену пресуду у случају Насера Орића.

Максумић је током рата судио  Србима из Сарајева и то у истој згради у којој и данас ради, у касарни Виктор Бубањ која је у рату била суд и логор за Србе. О његовим пресудама и тортурама над Србима у логору постоје и кривичне пријаве, али оне стоје већ више од деценију у фиоци Тужилаштва БиХ.

Као судија Суда БиХ Максумић је до сада осудио 19 лица српске националности на 263 године затвора, док је на другој страни неким од оптужених Бошњака изрицао ослобађајуће или казне испод законског минимума.

Шабан Максумић је 2009. године на захтјев Орићевог адвоката  потписао рјешење о пребацивању предмета Орић из Окрузног тужилаштва Бијељина у Тужилаштво БиХ уз образложење да је штетно да се у Бијељини води поступак због бошњачких породица које су, како је навео, претрпиле геноцид у Сребреници.

Да у Суду БиХ раде и пресуђују Орићеви кадрови свједочи и чињеница да је Јасмина Ћосић Дедовић члан судског вијећа у предмету против Елфете Весели осумњичене за свирепо убиство 12-годишњег Слободана Стојановића у мјесту Доња Каменица код Зворника. Та иста Јасмина Ћосић Дедовић била је члан тима одбране Насера Орића пред судом у Хагу.

Све ово био је разлог да посланици СДС-а у Парламентарној скупштини БиХ затраже измјене закона о Високом судском и тужилачком савјету, Тужилаштву и Суду БиХ. Захтјев је добио парламентарну подршку, а министарство правде БиХ је требало да формира радну групу за израду новог закона. Међутим, Министарство правде Републике Српске одбило је да учествује у томе.

,,Министар Касиповић доставио је одговор у којем истиче да се та питања требају рјешавати у оквиру структуралног дијалога'', каже шеф  Клуба посланика СДС-а у Представничком вијећу Парламентарне скупштине БиХ Александра Пандуревић и пита:

,,Који структурални дијалог? Онај који од 2011. до данас није донио ниједан једини резултат. Ово је заиста срамота и ми апелујемо на министра Антона Касиповића да промијени свој став и пошаље представнике Републике Српске у радну групу како би добили нове законе.''

Подсјећамо да је структурални дијалог о реформи правосуђа БиХ покренут 2011. године као резултат договора тадашње високе представнице Европске уније Кетрин Ештон и предсједника Републике Српске Милорада Додика у замјену за одржавање референдума о Суду и Тужилаштву БиХ.

БН телевизија