Анализа: Праљак помно режирао смрт
“Слободан Праљак није ратни злочинац! С пријезиром одбацујем вашу пресуду!”, узвикнуо је Праљак, један од оптуженика за ратне злочине и удружени злочиначки потхват из херцеговачке шесторке, прије него је пред свима у хашкој судници попио непознати отров, од којега је ускоро преминуо у болници.
Регион
Био је то очигледно унапријед смишљен и прорачунат чин осуђеног ратног злочинца, који је изабрао слободну смрт како би у свом племену остао запамћен као мученик за "нашу ствар", пише хрватски ''Индекс''.
Да му је то у доброј мјери успјело, показују и прве реакције хрватске политичке класе, као и у већини хрватских и херцеговачких медија, у којима се пише о "часном генералу", "хероју" и "антологијском чину", док се у коментарима чланака масовно оплакује Праљкова самоизабрана смрт те бјесни због свјетске завјере против Хрватске и, наравно, домаћих велеиздајника.
Стасити је Праљак себе одувијек сматрао фигуром већом од живота, а то је доказао и својим посљедњим ријечима - у којима је о себи говорио у трећем лицу - и одлуком да театрално у судници и уживо у телевизијском преносу попије дозу отрова из, како се чини, мале ампуле. Исколачио је очи, нагнуо главу уназад и енергично струсио отров у широм отворена уста, као дипломирани редитељ који је иза себе имао и успјешних представа и филмова, неупитно свјестан и способан инсценирати драматичан тренутак.
Самоубиство као реалитy схоw
На почетку није било јасно шта се догодило, иако је свакоме ко је гледао пренос из суднице уживо било јасно како се догодило нешто неуобичајено. Судац је позвао сљедећег оптуженог Миливоја Петковића да устане и саслуша своју пресуду, који је то учинио, а онда се у оффу могло чути како Праљак говори да је попио отров и тада је настала пометња.
Праљак је своје самоубиство заправо претворио у реалитy схоw, у којем се скривена бочица отрова фигурирала као стандардни сценски реквизит којим се код несофистициране публике навикле на поетику Тхомпсонових будница и драматичне преокрете из сапуница - а то је била Праљкова циљна скупина - може лако изазвати шок и пробудити емоције.
Укратко, Праљак је помно и успјешно изрежирао своју јавну смрт, како би у други план или, још боље потпуни заборав, гурнуо свој живот. Јер након што је осуђени ратни злочинац попио отров, одједном су многи одмах заборавили да је он - осуђени ратни злочинац. Нема смисла бити ситничав и порицати да је све то замислио и извео заиста маестрално.
Баш као што је био ефикасан у ратним злочинима, био је и у инсценацији властитог мучеништва. Пар милилитара отрова требале су га претворити у жртву.
Желио је да забораве разарања и убиства
Кроз своју је театралну смрт Праљак желио избрисати злочине за које је осуђен и од ратног злочинца постати митски национални мученик. Нарочито перфидно у том плану јест што се тиме хипотека Праљкових бројних ратних злочина - за које ни он сам у одбрани није порицао да су почињени, али је себе изузимао од било какве одговорности за њих! - преноси на леђа свих оних који ће га убудуће славити.
Његову индивидуалну кривицу испијање отрова требало је претворити у колективну кривњу свих Хрвата. Наиме, баш то је директан резултат ако се као нова неупитна истина узме предзадња Праљкова реченица ("Слободан Праљак није ратни злочинац!"), ако се пристане на имплицитну емоционалну уцјену која је била укалкулисана у Праљков потез.
Његови ратни злочини и бескрупулозност требају постати наши. На то не да не треба пристати, него се треба одлучно супротставити таквом наративу и уздизању једног ратног злочинца у статус националног хероја и мученика.
Праљкове жртве нису имале луксуз слободно одлучити о својој смрти
Већ сада се могу чути фантазије о "невиности генерала" и о томе "ко га је натјерао на тај чин", но зашто Праљку одузети слободну вољу? Као што се одлучио починити ратне злочине за које је осуђен, тако се одлучио и на драматично и јавно окончање властитог живота. Одлучио је и да не може преузети одговорност за своје злочине и пресуду која је из њих произашла. То је било његово право.
Дапаче, с обзиром колико је већ провео у притвору, Праљак би и с потврђеном казном био на слободи за двије-три године. Изабрао је покушати постати симболом или куриозитетном фуснотом како не би морао издржати живјети као човјек осуђен за ратне злочине.
Прилично је јефтина манипулација, у какву се упустио и премијер Андреј Пленковић, Праљков потез проглашавати моралним чином, јер то је суштински био један кукавички чин. Праљкове жртве нису имале тај луксуз да слободно бирају хоће ли живјети или одузети живот, то су за њих учиниле војне снаге под Праљковим заповједништом.
Није ту била ријеч о сократовском стоицизму у којем се сталожено испија отров због неправедне оптужбе и пресуде него о човјеку који је за собом оставио ратни траг лешева, силовања, сакаћења и уништења.
Упркос тврдњи да "Слободан Праљак није ратни злочинац", застрашујућа је чињеница да је посљедња жртва ратног злочинца Слободана Праљка био он сам.
Иста националистичка "логика" која га је подстакла да наноси зло другим људима, наводним непријатељима хрватства, навела га је да убије и себе у име хрватства.
Његова породица заслужује саучешће, а сви остали коначно ослобођење од наслеђа тих бројних ратних злочинаца деведесетих”, закључује “Индекс”.
Извор: Индеx.хр
Да му је то у доброј мјери успјело, показују и прве реакције хрватске политичке класе, као и у већини хрватских и херцеговачких медија, у којима се пише о "часном генералу", "хероју" и "антологијском чину", док се у коментарима чланака масовно оплакује Праљкова самоизабрана смрт те бјесни због свјетске завјере против Хрватске и, наравно, домаћих велеиздајника.
Стасити је Праљак себе одувијек сматрао фигуром већом од живота, а то је доказао и својим посљедњим ријечима - у којима је о себи говорио у трећем лицу - и одлуком да театрално у судници и уживо у телевизијском преносу попије дозу отрова из, како се чини, мале ампуле. Исколачио је очи, нагнуо главу уназад и енергично струсио отров у широм отворена уста, као дипломирани редитељ који је иза себе имао и успјешних представа и филмова, неупитно свјестан и способан инсценирати драматичан тренутак.
Самоубиство као реалитy схоw
На почетку није било јасно шта се догодило, иако је свакоме ко је гледао пренос из суднице уживо било јасно како се догодило нешто неуобичајено. Судац је позвао сљедећег оптуженог Миливоја Петковића да устане и саслуша своју пресуду, који је то учинио, а онда се у оффу могло чути како Праљак говори да је попио отров и тада је настала пометња.
Праљак је своје самоубиство заправо претворио у реалитy схоw, у којем се скривена бочица отрова фигурирала као стандардни сценски реквизит којим се код несофистициране публике навикле на поетику Тхомпсонових будница и драматичне преокрете из сапуница - а то је била Праљкова циљна скупина - може лако изазвати шок и пробудити емоције.
Укратко, Праљак је помно и успјешно изрежирао своју јавну смрт, како би у други план или, још боље потпуни заборав, гурнуо свој живот. Јер након што је осуђени ратни злочинац попио отров, одједном су многи одмах заборавили да је он - осуђени ратни злочинац. Нема смисла бити ситничав и порицати да је све то замислио и извео заиста маестрално.
Баш као што је био ефикасан у ратним злочинима, био је и у инсценацији властитог мучеништва. Пар милилитара отрова требале су га претворити у жртву.
Желио је да забораве разарања и убиства
Кроз своју је театралну смрт Праљак желио избрисати злочине за које је осуђен и од ратног злочинца постати митски национални мученик. Нарочито перфидно у том плану јест што се тиме хипотека Праљкових бројних ратних злочина - за које ни он сам у одбрани није порицао да су почињени, али је себе изузимао од било какве одговорности за њих! - преноси на леђа свих оних који ће га убудуће славити.
Његову индивидуалну кривицу испијање отрова требало је претворити у колективну кривњу свих Хрвата. Наиме, баш то је директан резултат ако се као нова неупитна истина узме предзадња Праљкова реченица ("Слободан Праљак није ратни злочинац!"), ако се пристане на имплицитну емоционалну уцјену која је била укалкулисана у Праљков потез.
Његови ратни злочини и бескрупулозност требају постати наши. На то не да не треба пристати, него се треба одлучно супротставити таквом наративу и уздизању једног ратног злочинца у статус националног хероја и мученика.
Праљкове жртве нису имале луксуз слободно одлучити о својој смрти
Већ сада се могу чути фантазије о "невиности генерала" и о томе "ко га је натјерао на тај чин", но зашто Праљку одузети слободну вољу? Као што се одлучио починити ратне злочине за које је осуђен, тако се одлучио и на драматично и јавно окончање властитог живота. Одлучио је и да не може преузети одговорност за своје злочине и пресуду која је из њих произашла. То је било његово право.
Дапаче, с обзиром колико је већ провео у притвору, Праљак би и с потврђеном казном био на слободи за двије-три године. Изабрао је покушати постати симболом или куриозитетном фуснотом како не би морао издржати живјети као човјек осуђен за ратне злочине.
Прилично је јефтина манипулација, у какву се упустио и премијер Андреј Пленковић, Праљков потез проглашавати моралним чином, јер то је суштински био један кукавички чин. Праљкове жртве нису имале тај луксуз да слободно бирају хоће ли живјети или одузети живот, то су за њих учиниле војне снаге под Праљковим заповједништом.
Није ту била ријеч о сократовском стоицизму у којем се сталожено испија отров због неправедне оптужбе и пресуде него о човјеку који је за собом оставио ратни траг лешева, силовања, сакаћења и уништења.
Упркос тврдњи да "Слободан Праљак није ратни злочинац", застрашујућа је чињеница да је посљедња жртва ратног злочинца Слободана Праљка био он сам.
Иста националистичка "логика" која га је подстакла да наноси зло другим људима, наводним непријатељима хрватства, навела га је да убије и себе у име хрватства.
Његова породица заслужује саучешће, а сви остали коначно ослобођење од наслеђа тих бројних ратних злочинаца деведесетих”, закључује “Индекс”.
Извор: Индеx.хр
Повезане вијести
Коментари (53)
како
Аутор овог текста је врло видовит чивјек. Из двије реченице које је изговорио Праљак он је сазнао све па и то на шта је циљао када је попио отров. Има људи који знају све на овом свијету.
киклоп
Десница се повампирила,колац поциње да зуља вампире.
Драгутин
Вецих лицемјера од Хрвата и Босњака јос нисам видио.Када се осуде њихови људи који су уцествовали у теским злоцинима над српским становниством у Хрватској и БИХ онда је Хаски суд политицки суд уперен против Хрватских интереса а када се оптузују срби онда је то прави суд.Па ко поубија 30000 хиљада срба у БИХ и ко протјера 300 000 хиљада срба из Крајине.Будите бар мало реални и праведни...
Синнy Боy
Не слажем се са општом оцјеном да је Праљак већ раније одлучио да се БЕЗУСЛОВНО убије. Он као велика кукавица је имао услов за тај чин, прво је сачекао да види коначну пресуду. Рецимо, да га је суд ослободио или му само смањио казну за три године, он би фактички био слободан човјек и сигурно се не би убио већ би отишао кући и славио са једући и пијући све уз Томпсона на бини.
сарајлија
Бас је неко добро написао свака цаст !
Пајдаши
Може ли ми ко рећи гдје је Додик да нешто коментарише.Без његовог коментара неможе ни вјештачка оплодња да прође,а ево нема га.Да није случајно шта болан или да није збрисао у Русији,а можда му Човић није написао ста да каже.
Да
Сада це из овога настати нека нова "Томпсонова блудница".
ана
са овим је доказано да је Хаг једна обична лакрдија.....
Драгутин
Замислите ви само докле иду Хрватске власти и Хрватски сабор када су за данас најавили прије поцетка сједнице сабора минуту цутања у цаст покојног генерала Праљка осудјеног ратног злоцинца.Ако се тако несто догоди то це бити невидјен скандал...
Хитлер
Тако је и ХИТЛЕР побјегао да га не стигну они којима је зло цинио и радио . Не подрзавам и не мислим да је ово цастан цин Праљка . Пленковиц је у слузби фасистицке ХДЗ Организације ..и он би исто радио и наредјивао да се понови рат. НЕДАЈ БОЗЕ !
Краљ
Дзаба, немогу се злоцини и кривица обрисати ни попијеним отровом ни пуцањем себи у цело нити некако другације. Пут у пакао ти је трасиран.
Ђорђе
Оћигледно је да јесте имао намјеру да изврши самоубиство. Зато што је и понијо отров. То би било довољно и да се смрт некометарише. Али да је то нека режија, ја бих ово бар ћутио послије смрти. Јер о покојнику се барем неприча, а нарочито нешто лоше. Тако нас учи наша вјера и нормално васпитање. Овј чин су разматрали велики психијатри, Царл Густав Јунг и Сигмунд Фреуд, па нису нашли оговор. Сад би ми обични смртници требали распредати теорије и тако да на интернету, сакривени иза псеудонима, можемо бирати и постати нормални и лијепо размишљати. Ми најчешће изаберемо да будемо Мамлази. Поздрав добрим људима без обзира на вјеру, нацију и мишљење....
ИЗ НОВИНА
се може прочитати да је могао бити у контакту само са неколико блиских пријатеља или чланова уже породице а вјероватно су му они и донијели отров и жељели да ратни злочинац Праљак буде мртав ! Ко ли ће наследити његово богаство ?
Тузлак
Извините Срби што нас Хрвати искористише као штит да очисте Хрватску. Мени је много жао што мој народ то није видио. најсретнији бих био да се направи једна држава од БиХ и Србије, јер смо по менталитету исти. Исти смо по свему осим вјери. Осјећам се некако, никако, кад видим да се још увијек вријеђате.
Харис
Кукавица суочи се са својим дјелима
Драгец
на овој слици дјелује као за луднице,па епилог не зацудјује...Правда је стигла,умјесто боравка у хотелу ,свјетских прдекана.
ЗАСТО
СУДЈЕ. У. ХАГУ. ЈЕДНА. ТВОРЕВИНА. ДАСЕ. СУДИ. САМО. СРБИМА. И. ХРВАТИМА. И. ОВОЈЕ. ПОЛИТИЦКИ. СУД. ЗАПАДА. ОСТАЦЕ. ОВО. СВЕ. ЗАПАНЦЕНО. НАЗАЛОСТ. НА. ОВО. СВЕ. СТОСЕ. ОДИГРАВА. И. НА. ЗРТВЕ. НАСВЕ. СТРАНЕ. КОЛИКО. ЈА. ВИДИМ. НЕДАЈ. БОЗЕ. ДАСЕ. ОПЕТ. ЗАРАТИ. САМО. ЈЕДНОЈЕ. У. ПИТАЊУ. ЗАСТОСЕ. НЕСУДИ. МУСЛИМАНСКИМ. ЗЛОЦИНЦИМА.
ЕТЗ
На залост изреке о Хрватима да су Г...... и да се не стиде ницега потврдзују њихови коментари сиром портала засебице у Херцеговини. Но, ти исти Хрвати су у свим својим градовима спремили "зурке и добродослице" онда када је тај исти Хааг ослободио Готовину и Маркаца док смо ми Срби гледали понављање Олује и Бљеска. Муслимани ма какви год да били знамо гдје их имамо и дивим им се за одлуцност и одабир свога правца у ком су кренули. На залост са Хрватима се мора добро размислити како и ста, јер по не знам који пут раде све супротно и не морално када није како би они то зелели.
Мирела_БЛ
Не улазим у сустину овог цланка, или у кривицу овог генерала.. За мене све ово говорио у прилог трагедије коју је задесила народе еx-yу, и бесмисленост сваке полемике. Овај нацин прекрајања властите судбине це нас костати јос много, много труда у веома малим помацима у властитом развоју на пољу привреде, културе, било цега..
075
Коректан текст! Како је могао постати 1991. "генерал" а никада прије није имао, осим служења у ЈНА, везе са војском питам се! Мислим да у еx YУ имамо више "генерала и бораца(бранитеља)" него Кина која има милијарду људи! БТW "Некоме рат а некоме брат", адвокат Анте Нобило се нуди БиХ да БиХ тужи Хрватску за ратну штету од преко 100 милијарди еура.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.