Близу крај спора: Словенци губе?!
Арбитражни спор који је "Електрогосподарство Словеније" покренуло против Босне и Херцеговине, тражећи надокнаду од 1,36 милијарди КМ за пријератна улагања у Рудник и Термоелектрану "Угљевик", приведен је крају у Хагу.
Босна и Херцеговина
У тиму БиХ и Републике Српске убијеђени су у повољан исход, а пресуда се очекује крајем сљедеће године, ексклузивно сазнаје пословни портал ЦАПИТАЛ.ба.
Док се чека коначна одлука суда, свака од страна до краја марта треба да додатно појасни питања која су им арбитри упутили.
Иако су трошкови поступка БиХ већ коштали 900.000 долара, правобранилац БиХ Млађан Мандић истиче да је тринаесточлани тим из БиХ и РС предочио снажне аргументе и чврсте доказе.
БиХ је у овој милионској арбитражи, наводи, имала јак аргумент – Словенија је у РиТЕ "Угљевик" улагала осамдесетих година, док је постојала Социјалистичка Федеративна Република Југославија.
"Словенија тражи своја права, а да притом није испунила своје обавезе. Никада није платила ту струју, уплаћивани су минимални износи", истакао је Мандић данас за Цапитал.ба
Замјерке словеначкој страни упутио је и суд у Хагу јер се по истом предмету, паралелно води арбитражи спор и у Београду.
"Ове седмице биће одржано прво засједање. То је и била највећа замјерка суда Словенцима, јер се по истом питању не може два пута расправљати", закључио је Мандић.
Дешавањима пред арбитражним судијама у Хагу задовољан је и директор РиТЕ "Угљевик". Како је навео за ЦАПИТАЛ, БиХ страна је била много аргументованија и припремљенија у овом поступку.
Руководилац службе за правне послове и корпоративно управљање РиТЕ "Угљевик", Бранислав Ђокић, који је у овај случај укључен још од 2014. године, истакао је да допуне доказа неће бити.
"На рочишту одржаном од 11. до 15. децембра расправљало се о тужбеном захтјеву и одговору на тужбу. Сваког дана постигли смо максималан успјех. Сада су извјесније шансе за повољан исход по БиХ. До марта морамо да учинимо што је више могуће", навео је Ђокић.
Извјесно је, како је навео, да ће вијеће одлучити да ли је Међународни центар за рјешавање инвестиционих спорова надлежан да рјешава овај спор, као и да ли је тужбени захтјев ЕГС основан.
"Уколико се прогласе надлежним, одлучиваће се о висини одштетног захтјева. БиХ је изјавила низ приговора којима оспорава надлежност, као и низ ставова и аргументације којом је оспорила основ за тужбу", истакао је Ђокић.
РиТЕ "Угљевик" имао своје адвокате
Директор РиТЕ "Угљевик" Ђорђе Поповић 11. децембра за ЦАПИТАЛ је рекао да је у овој арбитражи Правобранилаштво БиХ формално заступало БиХ, јер је она тужена, али да је РиТЕ имао своје адвокате те самим тим и додатни трошак.
У информацији РиТЕ о захтјевима односно тужбама "Електрогосподарства Словеније развој ин инжениринг", која ће бити разматрана на Скупштини акционара овог предузећа 28. децембра, наводи се да су укупно за адвокате у овом спору до сада потрошили 3,5 милиона КМ.
РиТЕ "Гацко" лакмус-папир
Док се чека коначна пресуда по словеначкој тужби, БиХ се припрема за још један арбитражни спор тежак око 100 милиона КМ. Готово исто питање пред међународним судовима могла би да покрене Хрватска електропривреда а по основу пријератних улагања у РиТЕ "Гацко".
БиХ је тражила продужење рока за преговарање до марта наредне године, али на одговор ХЕП-а и даље се чека.
"Добио сам допис из Савјета министара у којем стоји да је у току формирање преговарачког тима. Надамо се да ћемо продужити рок до марта. Ако ХЕП на то не пристане, идемо на арбитражу", казао је Мандић.
По његовим ријечима, овај поступак, уколико буде покренут, биће лакмус-папир.
"Ако Словенија изгуби овај случај, вјерујем и да ће Хрвати одустати", закључио је.
Први тромјесечни рок у којем је требало да буде постигнут договор око потраживања ХЕП-а од РиТЕ "Гацко" истекао је 23. августа, а Правобранилаштво БиХ, на приједлог РиТЕ, од Хрвата је затражило продужење рока. Хрватска страна је пристала и као крајњи рок навела управо 1. децембар.
Иако су постојале незваничне информације да је Хрватска спремна да спусти свој захтјев на 50 милиона евра или да јој се одређено вријеме испоручује струја, Мандић је раније за ЦАПИТАЛ казао да је ријеч о шпекулацијама.
Словенци и Хрвати туже БиХ по истом основу
"Електрогосподарство Словеније" покренуло је арбитражни спор пред Међународним Центром за рјешавање инвестиционих спорова у Вашингтону против РиТЕ "Угљевик" половином 2014. године тражећи накнаду од 645,3 милиона евра по основу пријератних улагања у РиТЕ.
Осим овог ЕГС је покренуло против РиТЕ "Угљевик" и арбитражни спор који се води у ад хоц арбитражном поступку у Београду, али су у том поступку затражили застој, док се не одлучи по претходно покренутом у Вашингтону.
С друге стране, ХЕП годинама тражи начин да му се исплате пријератна улагања процијењена на 400 милиона некадашњих њемачких марака. Позивао се на самоуправни споразум о заједничкој изградњи из 1986. године, према којем је имао трећину власништва у РиТЕ "Гацко".
У захтјеву за мирно поравнање који је упутио институцијама БиХ у мају ове године, ХЕП тражи поравнање за уложена средства, односно надокнаду од око 100 милиона евра, на основу неиспоручене електричне енергије.
Извор: Цапитал.ба
Док се чека коначна одлука суда, свака од страна до краја марта треба да додатно појасни питања која су им арбитри упутили.
Иако су трошкови поступка БиХ већ коштали 900.000 долара, правобранилац БиХ Млађан Мандић истиче да је тринаесточлани тим из БиХ и РС предочио снажне аргументе и чврсте доказе.
БиХ је у овој милионској арбитражи, наводи, имала јак аргумент – Словенија је у РиТЕ "Угљевик" улагала осамдесетих година, док је постојала Социјалистичка Федеративна Република Југославија.
"Словенија тражи своја права, а да притом није испунила своје обавезе. Никада није платила ту струју, уплаћивани су минимални износи", истакао је Мандић данас за Цапитал.ба
Замјерке словеначкој страни упутио је и суд у Хагу јер се по истом предмету, паралелно води арбитражи спор и у Београду.
"Ове седмице биће одржано прво засједање. То је и била највећа замјерка суда Словенцима, јер се по истом питању не може два пута расправљати", закључио је Мандић.
Дешавањима пред арбитражним судијама у Хагу задовољан је и директор РиТЕ "Угљевик". Како је навео за ЦАПИТАЛ, БиХ страна је била много аргументованија и припремљенија у овом поступку.
Руководилац службе за правне послове и корпоративно управљање РиТЕ "Угљевик", Бранислав Ђокић, који је у овај случај укључен још од 2014. године, истакао је да допуне доказа неће бити.
"На рочишту одржаном од 11. до 15. децембра расправљало се о тужбеном захтјеву и одговору на тужбу. Сваког дана постигли смо максималан успјех. Сада су извјесније шансе за повољан исход по БиХ. До марта морамо да учинимо што је више могуће", навео је Ђокић.
Извјесно је, како је навео, да ће вијеће одлучити да ли је Међународни центар за рјешавање инвестиционих спорова надлежан да рјешава овај спор, као и да ли је тужбени захтјев ЕГС основан.
"Уколико се прогласе надлежним, одлучиваће се о висини одштетног захтјева. БиХ је изјавила низ приговора којима оспорава надлежност, као и низ ставова и аргументације којом је оспорила основ за тужбу", истакао је Ђокић.
РиТЕ "Угљевик" имао своје адвокате
Директор РиТЕ "Угљевик" Ђорђе Поповић 11. децембра за ЦАПИТАЛ је рекао да је у овој арбитражи Правобранилаштво БиХ формално заступало БиХ, јер је она тужена, али да је РиТЕ имао своје адвокате те самим тим и додатни трошак.
У информацији РиТЕ о захтјевима односно тужбама "Електрогосподарства Словеније развој ин инжениринг", која ће бити разматрана на Скупштини акционара овог предузећа 28. децембра, наводи се да су укупно за адвокате у овом спору до сада потрошили 3,5 милиона КМ.
РиТЕ "Гацко" лакмус-папир
Док се чека коначна пресуда по словеначкој тужби, БиХ се припрема за још један арбитражни спор тежак око 100 милиона КМ. Готово исто питање пред међународним судовима могла би да покрене Хрватска електропривреда а по основу пријератних улагања у РиТЕ "Гацко".
БиХ је тражила продужење рока за преговарање до марта наредне године, али на одговор ХЕП-а и даље се чека.
"Добио сам допис из Савјета министара у којем стоји да је у току формирање преговарачког тима. Надамо се да ћемо продужити рок до марта. Ако ХЕП на то не пристане, идемо на арбитражу", казао је Мандић.
По његовим ријечима, овај поступак, уколико буде покренут, биће лакмус-папир.
"Ако Словенија изгуби овај случај, вјерујем и да ће Хрвати одустати", закључио је.
Први тромјесечни рок у којем је требало да буде постигнут договор око потраживања ХЕП-а од РиТЕ "Гацко" истекао је 23. августа, а Правобранилаштво БиХ, на приједлог РиТЕ, од Хрвата је затражило продужење рока. Хрватска страна је пристала и као крајњи рок навела управо 1. децембар.
Иако су постојале незваничне информације да је Хрватска спремна да спусти свој захтјев на 50 милиона евра или да јој се одређено вријеме испоручује струја, Мандић је раније за ЦАПИТАЛ казао да је ријеч о шпекулацијама.
Словенци и Хрвати туже БиХ по истом основу
"Електрогосподарство Словеније" покренуло је арбитражни спор пред Међународним Центром за рјешавање инвестиционих спорова у Вашингтону против РиТЕ "Угљевик" половином 2014. године тражећи накнаду од 645,3 милиона евра по основу пријератних улагања у РиТЕ.
Осим овог ЕГС је покренуло против РиТЕ "Угљевик" и арбитражни спор који се води у ад хоц арбитражном поступку у Београду, али су у том поступку затражили застој, док се не одлучи по претходно покренутом у Вашингтону.
С друге стране, ХЕП годинама тражи начин да му се исплате пријератна улагања процијењена на 400 милиона некадашњих њемачких марака. Позивао се на самоуправни споразум о заједничкој изградњи из 1986. године, према којем је имао трећину власништва у РиТЕ "Гацко".
У захтјеву за мирно поравнање који је упутио институцијама БиХ у мају ове године, ХЕП тражи поравнање за уложена средства, односно надокнаду од око 100 милиона евра, на основу неиспоручене електричне енергије.
Извор: Цапитал.ба
Повезане вијести
Гориво у БиХ скупље него у Словенији и Хрватској
Босна и Херцеговина
7
Откривено: Опасни отпад у Варешу одлаган близу кућа
0
ПОСКОК открио детаље велике акције у БиХ - Ухапшено 15 особа
10
Централна банка БиХ пушта у оптицај нове кованице
1
Велика акција ПОСКОК-а: Заплијењено 110 кг дроге, међу 11 ухапшених некадашњи пратилац Ненада Нешића
84
Ухапшен Тузлак, пронађена три кг дроге и пиштољ
2
Коментари (16)
Ре Реал
Коначно да неко каже зашто толики напади на Бакира из Србије.Овдје је проблематично понашање Иванића,а за Додика је све јасно.Кад они воле више Србији,а Човић Хрватској то осим слуганске политике указује да њих није брига за своје и друге овдје у БиХ.Надам се народној памети па их на изборима све протјерати јер ће нас ради својих интереса продати.
Јаро
До краја идуце године док буде пресуда од електропривреде неце остати ниста све це бити распродато и намјенски утросено у аутопутеве.
реал
Близу крај спора: Словенци губе?! Али БиХ неце изгубити нити против Србије . Један од око 60 "поткрепљујућих папира" који су у посједу бх. стране, а који иду у прилог постојању дуга Србије, се налази на страницама 289. и 290. Службеног гласника Савезне републике Србије од 18. фебруара 1984. године. Ради се о Договору о расподјели, начину и контроли плаћања водног доприноса, односно накнаде за употребу воде из акумулација на водотоку Дрине ради производње електричне енергије на дијелу који чини границу између СР Србије и СР БиХ.БиХ на основу овог Договора припада једна половина укупно произведене електричне енергије хидроелектрана Бајина Башта и Зворник. Међутим, БиХ посљедњих 26 година није добила нити једну конвертибилну марку по стотине милиона еура на годишњем нивоу због неиспоручених десетина хиљада ГWх електричне енергије.Управо се у постојању огромног дуга Србије према БиХ и контроли над хидроелектранама Зворник и Бајина Башта скрива мотив иза захтјева Србије за размјену пограничне територије. Према србијанском приједлогу, оба објекта би била у стопроцентном власништву те државе и цјелокупна електрична енергија би се испоручивала њиховом електроенергетском систему. БиХ би, с друге стране, добила празно земљиште од којег вјероватно не би имала никакву корист, што приједлог Србије чини неприхватљивим, али што на нашу земљу и политичке представнике који раде у њеном интересу ставља мету за нападе србијанске пропаганде с циљем дискредитирања и означавања као "реметилачких фактора" у иначе хармоничним регионалним односима.Али назалост неки српски политицари из БиХ ,воле висе нек има Србија и Србијански народ ,само да градјани БиХ немају ,па и на стету њиховог српског народа у БиХ .
сарајлија
Питам се шта има БиХ са овим небулозама мафијаша из РС,што су обецавали куле и градове?
Ро
Словенци нешто траже ? Још из времена СФРЈ.Шта ћемо за ЈНА колико им је остало.Нека то плате магарци једни.Ал нема више дзаба,нема СФРЈ.Сад и они раде за 800 еур.Биједници
Прле
Миле се не буни сад да има БиХ да финансира све ово.. и гдје год се укљуцило заједно ова земља је успјела.
М
Полетјели да растуре Југославију а сад траже нека права које су имали за вријеме те исте дрзаве
могло је и боље
Што су тек 2004.године - што нису 1996.године, чим је престао рат одмах обновили од страних донације све ратом разорене трафо-станице (Ернестиново, Мостар и друге) и све далеководе напона 380 кВ, 220 кВ и 110 кВ у ХР и БиХ. Тако би и ми имали одмах обновљен свој систем а имали би мање проблема за размаженим Словенцима и Хрватима који су први побјегли из СФРЈ у ЕУ.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.