Заштити жртве ратне тортуре
Нацрт закона о заштити жртава ратне тортуре у Републици Српској наћи ће се на дневном реду 23. редовне сједнице Народне скупштине Републике Српске сљедеће седмице. Удружење жена жртава рата има обећање да ће закон бити усвојен и да ће на тај начин бити спријечена дискриминација.
Република Српска
Жене жртве рата више од двије деценије су дискриминисане и без икаквих права. О својим патњама током рата деведесетих година тешко говоре.
"Била сам заробљена у Рајловцу, вођени смо по кућама, па смо дошли до Виктор Бубња у затвору. Била сам не знам ни колико, било је малтретирања, ужас", каже Гордана Ботић из бијељинског Удружења жена жртава рата.
Радмила Регоја 1992. била је са двоје малољетне дјеце заробљена у Брадини. Сјећања су болна и неопходна је помоћ.
"Мислим да нам највише треба психолошка рехабилитација, уз радионице, бање, манастире", истиче Регоја.
До краја првог квартала ове године требало би да имају законски регулисан статус. Све очи упрте су у народне посланике.
"Вјерујем да ће се у Народној скупштини Републике Српске безрезервно сложити и власт и опозиција, јер смо и на одборима и у разговору са предсједницима клубова добили подршку", наглашава предсједница Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић - Рајилић.
Овим законом све жене жртве рата моћи ће да остваре своја права уз свједочење, документацију и комисију.
"Ово је први пут да жене жртве рата из Српске могу да остваре права у виду мјесечне накнаде, бесплатне помоћи; има ту још права што никад прије нисамо имали", истиче Живковић - Рајилић.
У Удружењу жена жртава рата Републике Српске регистровано је 609 жена, а у Семберији око 40.
Истичу да је тај број много већи, јер многе жене о својим мукама, патњама и болним сјећањима - ћуте.
БН телевизија
"Била сам заробљена у Рајловцу, вођени смо по кућама, па смо дошли до Виктор Бубња у затвору. Била сам не знам ни колико, било је малтретирања, ужас", каже Гордана Ботић из бијељинског Удружења жена жртава рата.
Радмила Регоја 1992. била је са двоје малољетне дјеце заробљена у Брадини. Сјећања су болна и неопходна је помоћ.
"Мислим да нам највише треба психолошка рехабилитација, уз радионице, бање, манастире", истиче Регоја.
До краја првог квартала ове године требало би да имају законски регулисан статус. Све очи упрте су у народне посланике.
"Вјерујем да ће се у Народној скупштини Републике Српске безрезервно сложити и власт и опозиција, јер смо и на одборима и у разговору са предсједницима клубова добили подршку", наглашава предсједница Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић - Рајилић.
Овим законом све жене жртве рата моћи ће да остваре своја права уз свједочење, документацију и комисију.
"Ово је први пут да жене жртве рата из Српске могу да остваре права у виду мјесечне накнаде, бесплатне помоћи; има ту још права што никад прије нисамо имали", истиче Живковић - Рајилић.
У Удружењу жена жртава рата Републике Српске регистровано је 609 жена, а у Семберији око 40.
Истичу да је тај број много већи, јер многе жене о својим мукама, патњама и болним сјећањима - ћуте.
БН телевизија
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (8)
РАЈНА
Зашто овај закон не донесу по скраћеној процедури, већ ове јадне и напаћене жене користе у предизборној утрци. Тај закон ће ступити на снагу у лимбургу мјесецу неке године. И кад ступи на снагу биће непроводљив из разлога што ће бити срочен на начин да се у пракси неће моћи провести, јер жртве тортуре неће моћи придонијети валидну документацију,тј. документацију из времена почињења па ће бити идентично као са Законом о цивилним жртвама рата , којим се од жртве тражила медицинска документација из времена када је силована, што значи да је по мишљењу законодавца , свка жртва одмах по изласки из логора 1993,1994,1992 морала свратити до гинеколога да јој исти изда потврду да је силована. Тако ће и ове паметнице . Због чега тих 609 жена није поднијело захтјев да им се призна статус цивилне жртве рата у периоду када је то закон прописано, већ се логора и мука сјетиле сад 3 мјесеца пред избора , како би помогле овој власти на изборима. Ово је примјер колико Владе Жељке Цвијановић може ниско пасти.
за
Неопходна је застита зртава ратне тортуре али је исто тако потребно заститити и зртве мирнодопске тортуре од стране актуелне власти и странацких политика, посебно оне који не припадају ниједној странци.
Робин Худ
Сусхи Митровић сад већ ова ...не скидају се са екрана ,...дајте људи једном да се зна ко је ратовао, а ко музе овај народ више..,за мила Бога!
Коментатор
Да ли се негдје спомињу жртве тортуре несрбске националности које су злостављане на подручју данашње РС или она за њих у то вријеме није ни постојала.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.