За диплому 100 хиљада марака!
Према свједочењима, у то вријеме се увелико шапутало да су, у сарадњи с једним талијанским колегом, тадашњи професор, а данашњи декан Медицинског факултета Ранко Шкрбић, и тадашњи ректор бањалучког Универзитета, Драгољуб Мирјанић, тим Талијанима омогућили лажно студирање по цијени од 100. 000 КМ по „студенту“ па навише.
Република Српска
О причи о групи од око 70-ак Италијана (међу њима и нешто Швајцараца), углавном зубних техничара, који су готово преко ноћи исполагали испите на Медицинском факултету у Бањалуци и тако постали лажни стоматолози, постојала су одређена сазнања и информације још прије више од 15 година, али је цијела ствар убрзо политички заташкана.
Неколико извора ИнфоРадара, с којима су, дуго истражујући улазне информације до којих су дошли (али су, што је још значајније, дошли и до аутентичних докумената), међу њима и један од професора који је из страха од политичке одмазде инсистирао на анонимности, у протеклих неколико седмица помогли су да склопимо недостајући дјелић за мозаик ове велике корупцијске приче.
Према њиховим идентичним свједочењима, у то вријеме се увелико шапутало да су, у сарадњи с једним талијанским колегом, тадашњи професор, а данашњи декан Медицинског факултета Ранко Шкрбић, и тадашњи ректор бањалучког Универзитета, Драгољуб Мирјанић, тим Талијанима омогућили лажно студирање по цијени од 100.000 КМ по „студенту“ па навише.
Да зло буде горе, скоро идентичан сценарио у својој књизи Куку нама, тешко теби, Милораде, која је штампана 2014. године, описао је и Милутин Пејић (бивши директор Пошта Српске), тврдећи да му је професор Ђан Карло Боццони (којег у књизи именује као Ђан Парло Вазалонеа), лично признао да је такав „посао“ успио да реализује у Бањалуци.
Пејић није желио да говори за портал, јер је, како је објаснио, све већ написао, а упркос конкретним питањима нијеми су остали и Ранко Шкрбић и Драгољуб Мирјанић, данас генерални секретар Академије наука и умјетности РС.
Шкрбића и Мирјанића питали смо да ли су и када ови „студенти“ похађали наставу, полагали испите и, евентуално, стекли дипломе на Медицинском факултету, као и да прокоментаришу директне оптужбе на сопстевни рачун и разјасне своје улоге, али ни са једне адресе одговор ни након пола мјесеца чекања није стигао.
О томе колико је прича озбиљна вјероватно свједочи и чињеница да на читав сет питања о 29 студената, чија су имена у нашем посједу, ни након истека службеног рока од 15 дана који предвиђа Закон о слободи приступа информацијама, нико ни са Медицинског факултета није одговорио.
Наиме, са списка до којег је дошао портал Инфорадар, видљиво је да се сви студенти воде као да су на факултет уписани 1996. године, иако Пејић у својој књизи тврди да је Ђан Карло Боццони (у књизи Вазалоне), „преговоре“ са главешинама на Универзитету водио неколико година касније и да су, уз фалсификовану документацију, Италијани, заправо, ретроактивно уписани.
О правој збрци са уписом могао би да посвједочи и само један детаљ – на списку студената једно од имена је и Серале Маттео, са бројем индекса 186/96 (што би требало да значи да је на факултет уписан 1996. године), али на увјерењу које му је 1998. издато ради наводног пребацивања на други факултет, пише да је на Медицински факултет у Бањалуци уписан 1994/95 године?!
„Студенти“ у 47. години живота
Осим чињенице да су неки од „студената“ тада били прилично времешни, а поједини ближе пензији него цвијету младости па је, рецимо, Роса Цоссу из Сасарија, 1996. имала 36 година, а њен колега, Ђан Паоло Бруни из Фиренце чак 47, посебно су индикативна увјерења о положеним испитима до којих је Инфорадар.ба такође дошао.
На тим увјерењима, чије факсимиле ексклузивно објављујемо, а која су издата 1998. године наводно због преписа на сродне факултете у Новом Саду и Крагујевцу, сви студенти имају једнак број положених испита – 22, а да куриозитет буде већи, скоро сви су положили и гинекологију, предмет који, како нам је потврђено са факултета, на Одсјеку за стоматологију уопште не постоји!
Сву ову документацију потписала је тадашња деканеса Медицинског факултета Љиљана Хотић-Човичковић, која је у међувремену трагично настрадала (према постојећим информацијама у саобраћајној несрећи) те због тога нисмо били у могућности потражити било какав став.
Индикативно је, такође, да су се сви они са Медицинског факултета у Бањалуци исписали у осмом семестру, или, простом рачуницом – са четврте године стоматологије, али ни на питање – како су студенти за двије године (од 1996-1998), успјели да догурају до четврте године студија, одговор није стигао.
„Вјерујем да су им ти детаљи промакли, јер је било најважније да се каквом-таквом документацијом покрију и наводним преписивањем Италијана на факултете у Србији ријеше те приче након што је она процурила“, каже један од професора са Медицинског факултета.
Он, такође, тврди да му није познато да је на бањалучкој стоматологији икад организована настава на талијанском или неком другом страном језику, па је остало нејасно и како су студенти-Талијани, ако су икад били у Бањалуци, слушали наставу и полагали испите?
Дгс није имала базу података
Са Медицинског факултета није стигао одговор ни на нашу молбу да нам дозволе увид у документацију о пријавама испита спорних студената, као ни увид у билтене о евентуалним, свршеним стоматолозима из Италије који су „дипломирали“ у Бањалуци.
Детаљно описујући разговор са Ђан Карлом Боццонијем који је, тврди Пејић у својој књизи, најприје покушао да сакрије да је успио да подмити главешине на бањалучком Универзитету, а све му признао кад је, због лошег здравственог стања, од њега затражио помоћ, Пејић тврди и да је годинама узлауд покушавао да добије више података о евентуалном боравку Талијана у Бањалуци.
Трагом те информације, наш портал је затражио податке од Граничне полиције БиХ, са питањем да ли су и када особе са списка регистроване да су ушле или изашле из Босне и Херцеговине.
Осим информације да у то вријеме Гранична полиција (тадашња ДГС), није имала електронску базу података (!),
из те институције тврде да одговор нису у могућности да доставе због, како кажу, заштите личних података.
„Такав захтјев може да поднесе само физичко лице на које се захтјев односи, или његов овлашћени заступник. Према процјенама Агенције за заштиту личних података БиХ, таква врста информација може бити прослијеђена само полицијским или правосудним органима“, одговорили су из Граничне полиције.
Ништа боље нисмо прошли ни у Служби за послове са странцима БиХ, од које смо затражили податке о евентуланој пријави боравка Талијана у БиХ, односно у Републици Српској и/или Бањалуци.
„Увидом у евиденције, утврђено је да наведена лица не пролазе кроз службене евиденције ни по којем основу“, казали су у Служби, игноришући нашу молбу да појасне шта то тачно значи – да би Талијани требало да буду у некој другој евиденцији или да, једноставно, на нашој територији никад нису ни регистровани?
Отворено писмо Додику
Избјегаваући да дају било какав одговор, иако су им питања прослијеђена на чак три адресе – инфо службу, продекану за наставу Ненаду Понорцу и декану Ранку Шкрбићу, са Медицинског факултета у Бањалуци избјегли су и да нам доставе податак о дозвољеним квотама за упис страних студената, па је остало нејасно да ли је и колико странаца код њих могло да се упише те 1996. године.
„И да вам ништа друго није сумњиво, била би сумњива управо та година када су Италијани, наводно, почели да студирају. Па, како повјеровати да би баш из Италије неко дошао да студира у Бањалуку само годину дана од завршетка крвавог рата?“, каже за Инфорадар.ба један од професора са бањалучке медицине.
Такође тврди да је илузорно очекивати да скоро двије деценије касније неко, тачније – истражни органи, покрену ту причу, ако су је, како каже, тако „успјешно игнорисали“ (одређени центри моћи и заташкавали) свих ових година.
А да су је игнорисали свједочи и чињеница да је књига Милутина Пејића, која је, заправо, писана као отворено писмо предсједнику Републике Српске Милораду Додику (те му и послата препоручном пошиљком), прослијеђена и на адресу републичког окружног тужиоца.
Иако никад није публикована ни штампана као званично издање и нема је у продаји, књига је прослијеђена на још неколико адреса, између осталог и у Ректорат бањалучког Универзитета и у Академију наука и умјетности РС.
На оно што у њој пише нико никад није реаговао. Можда и због тога што би отварање ове пандорине кутије открило све судионике и велике размјере криминала и копруције која је заташкана.
(БН/ИнфоРадар)
Неколико извора ИнфоРадара, с којима су, дуго истражујући улазне информације до којих су дошли (али су, што је још значајније, дошли и до аутентичних докумената), међу њима и један од професора који је из страха од политичке одмазде инсистирао на анонимности, у протеклих неколико седмица помогли су да склопимо недостајући дјелић за мозаик ове велике корупцијске приче.
Према њиховим идентичним свједочењима, у то вријеме се увелико шапутало да су, у сарадњи с једним талијанским колегом, тадашњи професор, а данашњи декан Медицинског факултета Ранко Шкрбић, и тадашњи ректор бањалучког Универзитета, Драгољуб Мирјанић, тим Талијанима омогућили лажно студирање по цијени од 100.000 КМ по „студенту“ па навише.
Да зло буде горе, скоро идентичан сценарио у својој књизи Куку нама, тешко теби, Милораде, која је штампана 2014. године, описао је и Милутин Пејић (бивши директор Пошта Српске), тврдећи да му је професор Ђан Карло Боццони (којег у књизи именује као Ђан Парло Вазалонеа), лично признао да је такав „посао“ успио да реализује у Бањалуци.
Пејић није желио да говори за портал, јер је, како је објаснио, све већ написао, а упркос конкретним питањима нијеми су остали и Ранко Шкрбић и Драгољуб Мирјанић, данас генерални секретар Академије наука и умјетности РС.
Шкрбића и Мирјанића питали смо да ли су и када ови „студенти“ похађали наставу, полагали испите и, евентуално, стекли дипломе на Медицинском факултету, као и да прокоментаришу директне оптужбе на сопстевни рачун и разјасне своје улоге, али ни са једне адресе одговор ни након пола мјесеца чекања није стигао.
О томе колико је прича озбиљна вјероватно свједочи и чињеница да на читав сет питања о 29 студената, чија су имена у нашем посједу, ни након истека службеног рока од 15 дана који предвиђа Закон о слободи приступа информацијама, нико ни са Медицинског факултета није одговорио.
Наиме, са списка до којег је дошао портал Инфорадар, видљиво је да се сви студенти воде као да су на факултет уписани 1996. године, иако Пејић у својој књизи тврди да је Ђан Карло Боццони (у књизи Вазалоне), „преговоре“ са главешинама на Универзитету водио неколико година касније и да су, уз фалсификовану документацију, Италијани, заправо, ретроактивно уписани.
О правој збрци са уписом могао би да посвједочи и само један детаљ – на списку студената једно од имена је и Серале Маттео, са бројем индекса 186/96 (што би требало да значи да је на факултет уписан 1996. године), али на увјерењу које му је 1998. издато ради наводног пребацивања на други факултет, пише да је на Медицински факултет у Бањалуци уписан 1994/95 године?!
„Студенти“ у 47. години живота
Осим чињенице да су неки од „студената“ тада били прилично времешни, а поједини ближе пензији него цвијету младости па је, рецимо, Роса Цоссу из Сасарија, 1996. имала 36 година, а њен колега, Ђан Паоло Бруни из Фиренце чак 47, посебно су индикативна увјерења о положеним испитима до којих је Инфорадар.ба такође дошао.
На тим увјерењима, чије факсимиле ексклузивно објављујемо, а која су издата 1998. године наводно због преписа на сродне факултете у Новом Саду и Крагујевцу, сви студенти имају једнак број положених испита – 22, а да куриозитет буде већи, скоро сви су положили и гинекологију, предмет који, како нам је потврђено са факултета, на Одсјеку за стоматологију уопште не постоји!
Сву ову документацију потписала је тадашња деканеса Медицинског факултета Љиљана Хотић-Човичковић, која је у међувремену трагично настрадала (према постојећим информацијама у саобраћајној несрећи) те због тога нисмо били у могућности потражити било какав став.
Индикативно је, такође, да су се сви они са Медицинског факултета у Бањалуци исписали у осмом семестру, или, простом рачуницом – са четврте године стоматологије, али ни на питање – како су студенти за двије године (од 1996-1998), успјели да догурају до четврте године студија, одговор није стигао.
„Вјерујем да су им ти детаљи промакли, јер је било најважније да се каквом-таквом документацијом покрију и наводним преписивањем Италијана на факултете у Србији ријеше те приче након што је она процурила“, каже један од професора са Медицинског факултета.
Он, такође, тврди да му није познато да је на бањалучкој стоматологији икад организована настава на талијанском или неком другом страном језику, па је остало нејасно и како су студенти-Талијани, ако су икад били у Бањалуци, слушали наставу и полагали испите?
Дгс није имала базу података
Са Медицинског факултета није стигао одговор ни на нашу молбу да нам дозволе увид у документацију о пријавама испита спорних студената, као ни увид у билтене о евентуалним, свршеним стоматолозима из Италије који су „дипломирали“ у Бањалуци.
Детаљно описујући разговор са Ђан Карлом Боццонијем који је, тврди Пејић у својој књизи, најприје покушао да сакрије да је успио да подмити главешине на бањалучком Универзитету, а све му признао кад је, због лошег здравственог стања, од њега затражио помоћ, Пејић тврди и да је годинама узлауд покушавао да добије више података о евентуалном боравку Талијана у Бањалуци.
Трагом те информације, наш портал је затражио податке од Граничне полиције БиХ, са питањем да ли су и када особе са списка регистроване да су ушле или изашле из Босне и Херцеговине.
Осим информације да у то вријеме Гранична полиција (тадашња ДГС), није имала електронску базу података (!),
из те институције тврде да одговор нису у могућности да доставе због, како кажу, заштите личних података.
„Такав захтјев може да поднесе само физичко лице на које се захтјев односи, или његов овлашћени заступник. Према процјенама Агенције за заштиту личних података БиХ, таква врста информација може бити прослијеђена само полицијским или правосудним органима“, одговорили су из Граничне полиције.
Ништа боље нисмо прошли ни у Служби за послове са странцима БиХ, од које смо затражили податке о евентуланој пријави боравка Талијана у БиХ, односно у Републици Српској и/или Бањалуци.
„Увидом у евиденције, утврђено је да наведена лица не пролазе кроз службене евиденције ни по којем основу“, казали су у Служби, игноришући нашу молбу да појасне шта то тачно значи – да би Талијани требало да буду у некој другој евиденцији или да, једноставно, на нашој територији никад нису ни регистровани?
Отворено писмо Додику
Избјегаваући да дају било какав одговор, иако су им питања прослијеђена на чак три адресе – инфо службу, продекану за наставу Ненаду Понорцу и декану Ранку Шкрбићу, са Медицинског факултета у Бањалуци избјегли су и да нам доставе податак о дозвољеним квотама за упис страних студената, па је остало нејасно да ли је и колико странаца код њих могло да се упише те 1996. године.
„И да вам ништа друго није сумњиво, била би сумњива управо та година када су Италијани, наводно, почели да студирају. Па, како повјеровати да би баш из Италије неко дошао да студира у Бањалуку само годину дана од завршетка крвавог рата?“, каже за Инфорадар.ба један од професора са бањалучке медицине.
Такође тврди да је илузорно очекивати да скоро двије деценије касније неко, тачније – истражни органи, покрену ту причу, ако су је, како каже, тако „успјешно игнорисали“ (одређени центри моћи и заташкавали) свих ових година.
А да су је игнорисали свједочи и чињеница да је књига Милутина Пејића, која је, заправо, писана као отворено писмо предсједнику Републике Српске Милораду Додику (те му и послата препоручном пошиљком), прослијеђена и на адресу републичког окружног тужиоца.
Иако никад није публикована ни штампана као званично издање и нема је у продаји, књига је прослијеђена на још неколико адреса, између осталог и у Ректорат бањалучког Универзитета и у Академију наука и умјетности РС.
На оно што у њој пише нико никад није реаговао. Можда и због тога што би отварање ове пандорине кутије открило све судионике и велике размјере криминала и копруције која је заташкана.
(БН/ИнфоРадар)
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (73)
Рака
Срби стидите се , ко вам је Ранко Скбиц БУДАЛЕ
Похлепа..
Добро осмишљена шема. На факултету у РС одраде испите које признају на неком од факултета у Србији, гдје се ствар доведе до дипломе. Јер, ко би тада као релевантну прихватио диплому факултета из ратног окружења. А зна се и какав је рејтинг тога подручја у очима Европе. Тада, а и сада. Једино је Србија признавала факултете у РС. Несхватљиво до којих граница иде похлепа људска.
ДДДДД
ДОДО ЦЕ ВАС ДОЦИ ГЛАВЕ .... БЈЕДО
ЂУРЂЕВАК
ЗЛО ОД ЧОВЕКА.
ИМА ЛИ ЈОШ
ПОШТО ЗА ХИРУРГА ? ТЕРБА ДВИЈЕ АЛИ ХИТНО ЗБОГ ОДЛАСКА У И НОСТРАНСТВО.
Сарма
Направи човјек од медицине приватни факултет.
зорозоро
ДИПЛОМЕ СУ КУПОВАЛИ ОСИМ ИТАЛИЈАНА И ГРЦИ. БИЛО БИ ИНЕРЕСАНТНО ПОГЛЕДАТИ КЊИГУ ОЦЈЕНА ГДЈЕ СЕ ЈАСНО ВИДИ КАКО СУ ОЦЈЕНЕ ПРЕПРАВЉАНЕ.
ОБЈАВИТЕ
Објавите сва имена, пошаљите дописе у Италију, у ЕУ. Нема теорије да ти људи сад не ради као стоматолози, узће им радне дозволе и затворити, клупко ће се само одмотати. Вријеме је да комшија из Монте Карла нашег Ђоковића буде раскринкан, не само за то, него за стотине милиона марака које је опљачкао од овог народа и подијелио са кумом Милом.
Бивши студент
Професор Шкрбић је изузетан професор, квалитетан предавач и крајње коректан на испитним роковима. Ред би био да то потврде и други студенти јер сви ми знамо да је то једина истина и да није у реду да се потпуно неоправдано и навијачки блати човјек. Оно што се може приговорити да је стварно могао да се обрачуна са професорима који су рушили и руше дигнитет своје професије на разне начине.
Шта је чудно у нашој Српској?
У Српској је сваки оглас за запослење у посљедњих 10 година намјештен. Чак људи почну да раде, па онда формално иде конкурс. Сваки тендер за изградњу било ког објекта је наштиман и унапријед се зна извођач. СНСД има одборе по општинама, тамо постављају директоре јавних предузећа, узимају новац од њих, а директори морају узети од предузећа и тако се круг затвара. Приватници да би добијали послове морају да уђу у владајућу странку и затим их натјерају да мјесечно плаћају странку, али им и увале млади кадар који често нема одговарајућу стручну спрему. Кад се све погледа криминална организација. И поред толике пљачке све иде у приватне џепове мафијашке политичке структуре. На Сицилији је тако рађено али овако широк ниво корупције у којем учествује већина грађана Српске је невиђен. Ко се не уклапа у шему отпада и путује вани. Шефу и његовој владајућој гарнитури је свеједно да ли уСрпској живи 1 милион или пола милиона људи. Српство је отрцана фраза, а национални интерес је приватни интерес.
Раде
Сви који су заврсили факултете сколе послије 92 године су 90 посто неспособни и купљене дипломе и није ни цудо какав је систем лопова криминалаца је ти исти су само могли купити такве сколе дипломе па се нецудите засто смо црна рупа и најглупљи народ јер боље нисмо ни заслузили.
Један од три
Један од три највеца лопова у РС за коју смо гинули,Тегелтија,Он и Сеф !
цдблука
Ето, а онда лају на приватне факултете...тамо нема корупције, јер платис пс студирас...као на Западу. А све дрзавно је срање и пуно корупције...сколе, факултети, предузеца, болнице, полиција, политицари(сељацине) итд.
фолкклор
Једна од афера......у низу а има хих на стотине.
Огорцени
Па ста је ово људи моји? Ма ми појма немамо ни о цему. Они годинама на све могуце нацине пљацкају. Дали игдје ово има у бијелом свијету? Зато су Зељка и Богданиц исли у Италију. Мозе ли нас ико заститити од ових криминалаца? Морамо се ујединити. Морамо изациаци на улицу, све блокирати и натјерати их да поднесу оставке. И не само то одузети бездусницима сву имовину и послати их у затвор.
нн
Не насмијавајте јавност. Прво Ранко Скрбиц је постао ванредни професор 2002. године, а друго Мирјаниц је као постен кадар СДС изабран за потпредсједника РС (Биљана је била предсједник)..Насао се Милутин Пејиц да прица о постењу! Багра као и Глигориц.
Витез Истине
Па ста мислите како је Скрбиц купио куцу у Монте царлу,стан у центру Бања Луке и да се не набраја даље. Експерт гдје треба украсти,сад пресељава хирургију из центра града да би правио зграду. Браво Скрба само напријед,сисај глупи народ.
кукољ
Скрбиц , додик иостали политицари су отимали од насе дјеце и сколовали хранили своју дјецу ...тако да ,ста реци...отузно и јадно. А скрбиц романовацки пацов никад ниста у зивоту није ни радио тако да није требало ни оцекивати да це сита корисно урадити...неспособан и лазљив ко и кум му Миле....
Па
Шкрбић значи харао и у време СДС власти. Чекај да га они нису томе научили.1996 год
ДокторЦа
Ниста ни сада није боље. Иста процедура, цијена приблизно слицна, лица позната. Легло корупције и криминала. Од Скрбе плаyбоyа, оног Дрварцана из Савеза студената, па надаље... Јадна нам дрзава. Нек му је свалерка на докторским студијима, регуларно! Ја изгубила вољу за зивотом док сам студирала, па и специјализацију прије пар година због таквих.
доми
Па ова црвена банда је гора од колере.куд они продју трава не расте.да ли је могуце да смо ми толико слудјен народ и то не видимо.ја знам масу људи кад им несто рекнес против додика и његових поданика,оце оци да ти изваде.
Исх
А и овај Пејић је велика поштењачина. Гдје је сада лопурда иза њега су остали само дугови у Поштама
Серб
Јел и ово "подметање" багро ,лоповска црвена ,е ове у ћузу а паре у буџет.
Борац
Мили су се Талијани одужили. Дали су на исти начин диплому његовом сину. Шта очекивати од Мирјанића који је прије овог рата био уљез и становао код жениних, О Рудоњи и његовом куму је непотребно било шта рећи. Па што је криминала у овој држави у оба ентитета Миле је на овај или онај начин у њега укључен а кум га прати.
Студент
Шкрбић поново јаше факултет. Сада је у градјевини и зато је ректор реинсталиран
Ре стундет
Ре ..... Писите ви ста хоцете али они су се сеxали са многим студентицама. Глупаце им се дају за путовање и крстарење и мисле да це их озенити ови метузалеми. Све су то ј.... на батерије али огадисе ми многе лијепе тадасње студентице а данасње докторице.
Стидим се, али стварно
О Боже мили шта је све могуће. На срамоту свима који их изгласаше на изборима. Е црна Академијо наука и умјетности Републике Српске.
Коле
Скрбиц декан???? Скрбиц..је ли то онај сто је тровао сопствени народ и дјецу еxперименталним вакцинама из пакистана које је довозио у канистерима од 30 л па препакивао у бл?? Све це се то Скрбицу вратити теби.
Доктор
А ста казу гдје је и како заврсио министар здравља Богданиц свој мед.факултет? Ајмо његову документацију на видјело.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.