На данашњи дан умро војвода Степа
На данашњи дан 1929. године умро је војвода Степан Степа Степановић, један од најистакнутијих српских војсковођа.
Србија
Под његовом командом у Церској бици, у августу 1914. године, српска Друга армија разбила је аустроугарске трупе, за шта је Степа Степановић добио чин војводе.
На Солунском фронту у септембру 1918. године Друга армија је, нападајући на главном правцу, у садејству са Првом армијом, пробила непријатељску одбрану, потом избила на бугарску границу и принудила Софију на капитулацију.
Учествовао је у српско-бугарском рату 1885. године, а неколико година касније постао је професор историје на Војној академији у Београду и помоћник начелника Главног штаба.
У генералски чин унапријеђен је 1907. године и постављен за команданта Шумадијске дивизије, 1908. постао је министар војске, затим командант Дринске, па Моравске дивизије и од 1911. до 1912. године поново министар војске.
Војвода Степа предводио је српску војску и током ослобађања простора некадашње Југославије од аустроугарске власти. Био је заговорник Југославије. Као отворен човјек, није крио своје ставове.
Када је српска војска морала да оставља оружје и закопава топове на Косову и Метохији током повлачења према Крфу, војници су свједочили да је војвода Степа плакао.
Након пробоја Солунског фронта, његова армија је у свом ослободилачком походу ушла у Сарајево 17. новембра 1918. године.
Хиљаде Сарајлија дочекало је српску војску и војводу Степу као ослободиоце - свједоче многобројни грађани, документи и фотографије.
Проглашен је за почасног грађанина Сарајева, а једна обала Миљацке деценијама се звала Обала Степе Степановића, да би је након протеклог грађанског рата у БиХ власти у Сарајеву преименовале у Обалу Кулина бана.
Војвода Степан Степановић преминуо је у Чачку, 27. априла 1929. године.
(Срна)
На Солунском фронту у септембру 1918. године Друга армија је, нападајући на главном правцу, у садејству са Првом армијом, пробила непријатељску одбрану, потом избила на бугарску границу и принудила Софију на капитулацију.
Учествовао је у српско-бугарском рату 1885. године, а неколико година касније постао је професор историје на Војној академији у Београду и помоћник начелника Главног штаба.
У генералски чин унапријеђен је 1907. године и постављен за команданта Шумадијске дивизије, 1908. постао је министар војске, затим командант Дринске, па Моравске дивизије и од 1911. до 1912. године поново министар војске.
Војвода Степа предводио је српску војску и током ослобађања простора некадашње Југославије од аустроугарске власти. Био је заговорник Југославије. Као отворен човјек, није крио своје ставове.
Када је српска војска морала да оставља оружје и закопава топове на Косову и Метохији током повлачења према Крфу, војници су свједочили да је војвода Степа плакао.
Након пробоја Солунског фронта, његова армија је у свом ослободилачком походу ушла у Сарајево 17. новембра 1918. године.
Хиљаде Сарајлија дочекало је српску војску и војводу Степу као ослободиоце - свједоче многобројни грађани, документи и фотографије.
Проглашен је за почасног грађанина Сарајева, а једна обала Миљацке деценијама се звала Обала Степе Степановића, да би је након протеклог грађанског рата у БиХ власти у Сарајеву преименовале у Обалу Кулина бана.
Војвода Степан Степановић преминуо је у Чачку, 27. априла 1929. године.
(Срна)
Повезане вијести
Студенти: Од РТС-а тражимо информације од јавног значаја
6
Откривени детаљи хапшења Миљана Хофмана у Београду
8
Лавров са Вулином о важним питањима сарадње СРБ и РУС
7
Вучић: Србија изгубила оно по чему је била препознатљива - стабилност
11
Лордан Зафрановић добио награду "Планетарни Тесла" за животно дело
3
Коментари (11)
Србија Је Тада Имала Море
Паметан цовек,сколован,одлицан војсководја а са друге стране толико плитак да зели Јувославију која нас је костала као никога.
Пиxy
Такви Срби данас су бачени у сјенку...данас је српска елита профитерска, на штету свог народа и своје државе.
Дкс
Нека је.
шајкача
Погладај јуначког војводу и диви му се пола свијета а погледај Дудуковића који више личи на нану Хатиџу него на војника.
Кал
Србски рамбо.
Биги
Часни србин из времена давна' поук овим данасњим.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.