Ко лаже, тај и краде, а ко краде тај и....

Бар на сопствени рачун сам се посљедњих мјесеци наслушао медијски изречених лажи, а опет сам повјеровао да је Аљоша Борковић приликом посјете кући Драгичевића од 27. марта доиста причао са Додиком. Посебно јер се трећег дана потом и мени представио као члан породице, који "говори у име породице". Но, истину о томе како Додик и Борковић НИСУ ФИЗИЧКИ МОГЛИ разговарати онако како то Додик описује у Марићевој емисији "Плати, па лажи" саопштили су ми Давидови родитељи лично.

Није проблем да објелоданим како је ова еклатантна Додикова лаж разоткривена. Истог дана по објављивању текста о Давидовом лажном "ујаку" мајка Сузана ме је питала о коме то пишем. Није јој било јасно. Кад сам поменуо Борковића добио сам одговор како им он није никакав род. Но, онда се мајка Сузана сјетила како Додик у кући није могао контактирати са њим, али ни испред куће. Ова тешком трагедијом погођена мајка је врло луцидна и очуваног памћења.

Сутрадан позовем Давора и испричам му шта ми је Сузана указала. Давор је прво одреаговао наводећи да му тих дана није било ни до чега, а најмање да прати ко са ким разговара. Но, врло брзо се сјетио да су у кући Сузана и он насамо разговарали са Додиком, те да га је он испратио испред куће. Поменуо је и ону фотографију њега и Додика на одласку. На то је додао како је потпуно сигуран да се Додин уопште није задржавао испред куће, нити је са билоким контактирао, него је једноставно отишао.

Око овога Сузана и Давор немају никаквих дилема - Милорад Додик испред њихове куће није разговарао ни са ким, а најмање са Аљошм Борковићем. Стварна истина је да ожалошћени родитељи тих првих дана нису се могли фокусирати на дешавања око њих, а понајмање да упрате шта чини који појединац. И то је Лукачов "тројанац" Борковић данима користио, злоупотребљавао и бездушно извршавао свој "задатак".

Да је Аљоша Борковић дјеловао "по задатку" лично сам се увјерио 30. марта на Давидовом тргу. Догодило се да је више породичних пријатеља/познаника од раније пратило мој блог, па су Сузани и Давору предложили да ме контактирају. И ови су на то пристали. Бићу искрен: занимало ме да од њих дознам са чиме се тачно суочавам, а посебно око тога - ко је Давид Драгичевић доиста? На то сам добио увјеравања како су сви ти Бањалучани стали иза Сузане и Давора управо зато што познају породицу и знају истину. Дијаметрално супротну од онога шта су претходних дана јавности презентовали илић, Лукач и Ћулум.

На Даводовом тргу упознајем родитеље "Дванаест Величанствених", који ми опет идентично свједоче о Давиду и његовој породици. Људи ме представљају Сузани и Давору и кратко им изражавам саучешће. Шта рећи родитељима у моментима такве незамисливе трагедије? Елем, таман сам закључио како се ваља борити за ту праведну идеју и са правим људима, кад за све нас наступа крајње неочекиван шок.

Крајње непријатељски наступа Аљоша Борковић, тада већини непознат, те саопштева ријечи које никада нећу заборавити: "Ми смо у породици одлучили смо да Давидову смрт нећемо везати за друге случајеве. Нас не интересују ничији приватни сукоби. Имамо тим адвоката и све ћемо радити преко њих. Нећемо да се ту ико мијеша.". Сви смо били запрепаштени његовим наступом и ненаданом "промјеном воље породице". Још једну истакнуту чланицу "ПРАВДЕ ЗА ДАВИДА", чији је допринос нашој борби немјерљив, овај "тројанац" је слично дочекао. Бар по ономе шта сам дознао, али биће прилике да и о томе јавно говоримо - нормално кад она одлучи.

Данима је Борковић врло вјешто користио општу конфузију, а понајвише погубљеност ожалошћених родитеља. Требало је једно вријеме да они први и најискренији саборци Сузане и Давора провале ко је уопште тај тип и шта ради. Кад су Давору саопштили шта битанга чини овај га је аутоматски најурио. И од тад крећу "јади" Давидових убица, организатора злочина и саучесника. Већ прва сазнања показала су да је "лажни ујак" још како уплетен у злочин због ког је Давид Драгичевић убијен. Чак је један од кључних актера злочина!

Одлично је познато ког и каквог новца су се хтјели дочапати незајажљиви лешинари у врху полиције и каквим све проблемима је то резултирало. О "споразумном предиду рада" инспектора за високотехнолошки криминалитет МУП-а медији су се увелико бавили, а ко зна колико десетина појединаца (примарно у сједишту МУП-а) одлично зна позадину те афере. Знају, а ћуте! Баш као што ћуте о Давидовом убиству. И нека ћуте и даље - кад им то у образ може стати.

Није никаква тајна да је Давид одлично знао какав шљам је Аљоша Борковић, те да са њим није хтио имати билокаквог контакта. Зна се и да је у критичном времену Борковић свакојако (новцем, лажима...) покушавао прићи Давиду. По свему судећи ни овај "задатак" није успјешно извршио. Наиме, зашто би Давида отели, данима држали заточеног и звјерски мучили? То су обиљежја принуде, а никако добровољности.

Жалосно, али непобитно: Давид Драгичевић је страдао само зато што је имао изванредну интелигенцију и огромно знање, али и начела да то не треба злоупотребљавати. Нико овде није наиван: кад је нечије знање потребно и највећим монструмима такве они чувају и након почињеног злочина. Напросто, никад нису сигурни да ли ће им поново затребати. Или, да понове кримен. Нормално, таква матрица постоји кад имате добровољно саучествовање у криминалу.

Са друге стране, зна се: ако не може милом - слиједи брутална сила. И доказе те безобзирне силе имате по цијелом тијелу несрећног младића. Очекивано, након свега више га нису могли пустити, него су га убили. Све у свему, баш као ни предње описани "други" (криминализовање жртве), тако ни "први" задатак (врбовање за криминал) Борковић очигледно није успјешно извршио. Једино у чему је успио јесте да "ПРАВДА ЗА ДАВИДА" прошири круг осумњичених.

У том погледу дошло је вријеме да и Милораду Додику сопствена језичина "сијече главу". Са Борковићем се неспорно није састајао и разговарао како је то описао у Марићевој "Ћириличној лажијади". Ето нека се сам огласи и прецизира шта се доиста догодило. Може, насупрот, и даље наставити са лажима и мантрама, али тако све више на себе навлачи сумње.

Што се "ПРАВДЕ ЗА ДАВИДА" тиче спремни смо још 1 000 дана овако дјеловати, али ћемо доћи до истине и правде. И то управо на начин како су Сузана и Давор утврдили првог дана протеста - да институције истраже злочин и саопште истину. Ни за милиметар од тог постулата за готово четири мјесеца нисмо одступили.

Ко укупна дешавања иоле озбиљније прати може лако утврдити нашу матрицу дјеловања. Објелодањивање нових података и димензија злочина најчешће практикујемо након потеза освједочених бандита из врха полиције и правосуђа. Или кад се предсједник овако сам заплете у лажима. Зашто тако дјелујемо? Па наш постулат је да службена лица институција требају радити оно за шта их грађани плаћају - утврдити и објелоданити истину. Ми их само повремено овако "коригујемо".

Да је Махмут шврака усвојио Даворов и мој приједлог о промјени тужилачког тима ми би свакако настојали допринијети истрази и процесуирању убица и саучесника. Знамо каква је била његова воља. Са те позиције: зар да Лепиру и Врећи помажемо и у чему тачно? Да њих двојица раде свој посао Аљоша Борковић био би ухапшен и притворен прије најмање стотину дана. Питање је колико Ћулуми или Рађенови знају о стварној позадини убиства Давида Драгичевића. Они су добили задатке да фингирају инциденте и лажне крађе, а како би стварни злочинци лакше реализовали отмицу, заточење, мучење и убиство. Но, Аљоша Борковић је сасвим друга прича. Он засигурно зна кључне елементе злочина!

За крај: рече ли Додик како није "његово" да се мијеша у рад тужилштва? Ето, како видимо, њему много више "пристаје" то да са Аљошом Борковићем, Лукачом, Илићем, Ћулумом и сличнима лажно криминализује стварну жртву злочина. Доиста, можда се Додик малчице временски погубио. Можда је са Борковићем ипак разговарао ПРИЈЕ ОТМИЦЕ Давида Драгичевића???

радовановицборислав.блогспот.цом