Мирис кестена враћа у завичај

А и кестенијада, која је ове године одржана по осми пут, била је и више од назива. Поред печеног кестења пекле су се и кобасице (домаће-банијске) рађене, како гарантује Банијац Перо Кутлић, по далеко познатој Гавриловићевој рецептури, а на роштиљу су били незаобилазни ћевапи. Поред њих на менију су били све домаћи производи: пите, крофне, палачинке, колачи и остало.








Кестење у Америци баш није лако набавити. Потпредседник „Прела“ Љубинко Шпегар морао је да потегне више од 300 километара до плантаже у Ајови.

"Сезона је кестења и преузели смо их директно са бербе. Свежи су и доброг квалитета тако да нам се труд исплатио", истиче он.

А посетиоци су показали да су жељни домаћих специјалитета па је продато 200 килограма печеног и 100 кг сировог кестења, 200 килограма кобасица и преко 100 килограма ћевапа. Све то залило се са српским увозним пивом и уз музику Моме Станића који је за ову прилику допутовао из Приједора.



"Захваљујући волонтерима, а било нас је више од 60, ова наша главна манифестација коју организујемо сваке јесени била је успешна. И са посетом смо задовољни, а поред Чикага и околних места гости су нам долазили из суседне Индијана и Вискансина", објашњава председник „Прела“ Душко Чучковић.

У целодневној манифестацији која се одвијала на српском црквеном имању Светог Јована одржавали су се спортски сусрети и пастирске игре.



На турниру у фудбалу учествовало је пет екипа и седам екипа у боћању. Најбољи су били фудбалери "Николе Тесле“, док су најбољи боћари били из тима „Голубић“. А присетили су се детињства кроз пастирске игре.



"Тако смо бацали камен са рамена, превлачили тољагу (палију), скакали из места у даљ и превлачили конопац", објашњава нам Богдан Јакшић под чијем су се руководством одржавала ова такмичења.



Иначе тимови у Чикагу се зову или по називима мјеста из којих потичу или по знаментим личностима као нпр „Др Јован Рашковић“, „Сава Мркаљ“, „Лика“, „Динара“, „Смоковић“, „Банија“, „Република Српска“ и слично.

Кесетенијада и котлићијада, која је дан касније 7. октобра одржана у дворишту Храма Христовог Васкрсења у Чикагу, завршиле су сезону српских пикника и фестивала који су се од маја, током лета, одржавали код српских храмова и на српским имањима у Чикагу и околним местима.



То не значи да су дружења Срба у Чикагу завршена. Напротив, догађања се селе у сале где су већ најављене забаве, сјела и прела, фестивали фолклора, храмовне славе и друга.

(БН)