НАТО данас доноси одлуку о БиХ
Шеф НАТО савеза Јенс Столтенберг најавио је прије неколико дана да ће данас Босни и Херцеговини бити понуђен Акциони план за чланство. Босни и Херцеговини званичници НАТО-а, укључујући Столтенберга, поручују да мора искористити овај инструмент на најбољи начин.
Босна и Херцеговина
БиХ би данас на сједници министара спољних послова земаља чланица НАТО-а могла добити зелено свјетло за нови корак на путу према овом савезу.
Столтенберг ће то предложити министрима спољних послова чланица НАТО-а. Годишњи национални програм за Босну и Херцеговину практично би значио активацију МАП-а и јачање сарадње између Босне и Херцеговине и највеће војно-политичке алијансе на свијету.
На упит новинарке Радија Слободна Европа да постоји један важан услов који је Сарајево морало да испуни - рјешавање војних објеката на територији БиХ и да је та порука слана након сваког састанка и због чега је НАТО промијенио мишљење, Јамес Мацкеy, шеф Канцеларије за евро-атланско и глобално партнерство при НАТО каже да су у НАТО-у видјели важан напредак у ономе што зову 'талински услов', а што подразумијева регистрацију војних објеката као државног власништва.
"Многе некретнине су регистроване и имамо одређени број судских одлука које такођер потпомажу имплементацију овог услова. Мислим да разлог зашто управо сад доносимо ову одлуку је да су савезници видјели да имамо праву шансу да напредујемо у смислу практичних реформи у БиХ. Оно што нисмо хтјели да имамо је да потпуно испуњавање овог услова омета текуће реформе. 'Талински услов' остаје веома важан и БиХ ће морати да га испуни прије него што напредује у приступном процесу, прије него се приближи чланству у НАТО. У овом тренутку нисмо жељели да то кочи практичну сарадњу, јер радимо важан посао са босанском страном на реформи Оружаних снага и безбједносних служби", казао је Мацкеy за Радио Слободна Европа.
Како је прокоментарисао предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине Милорад Додик, он ће се придржавати Резолуције о војној неутралности РС.
''Ја ћу се придржавати резолуције парламента Републике Српске о војној неутралности. Све изван тога, с моје стране неће бити подржано'', рекао је Додик. Потом је додао да је Република Српска прије десетак година разговарала о прикључењу НАТО-у, али да је данас ситуација на геополитичком плану друкчија.
Из добро обавјештених извора у Бриселу, али и од познавалаца у Босни и Херцеговни могло се чути да ће за активирање годишњег националног програма требати консензус свих чланова Предсједништва Цикотић каже да је ситација прилично јасна.
"Ја би вас подсјетио да ми практично од 2001. године откако је по први пут усвојен документ 'Одбрамбена политика Босне и Херцеговине' када су у Предсједништву били господа Радишић, Белкић и Крижановић, па преко првог Закона од одбрани из 2003. и поготово другог Закона од одбрани из 2005. када су Предсједништву сједила господа Паравац, Тихић и Човић, до Предсједништва од 2006. до 2010. у којем су сједила господа Силајџић, Радмановић и Комшић имамо један читав низ докумената којима је потврђена врло јасна опредјељеност Босне и Херцеговине уз сугласност свих институција о томе да Босна и Херцеговина жели постати чланицом НАТО-а.
Ја, мислим да резерве које се показују треба посматрати на практичан начин. Ако се неко има резерву према ономе што је већ одлучено и што је законска обавеза онда се морати поставити одговорности за неког ко не извршава своје законске обавезе или ће се тражити боље алтернативно рјешење. Ја на хоризонту не видим боље рјешење. Оно што се у претходним годинама помињало као могуће рјешење, а то је питање демилитаризације или војне неутралности за Босну и Херцеговину практично није могуће ни разматрати у практичном смислу", каже Цикотић.
Бивши министар одбране Босне и Херцеговине, Селмо Цикотић, за Н1 појашњава шта је оно што Босну и Херцеговину очекује на основу најаве генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга. Према његовим ријечима ово је нова фаза у реализацији МАП-а и поред чињенице да Босна и Херцеговина од 2010. и самита у Таллину није испунила све услове из "талинског услова" када је у питању упис војне имовине.
Поред Босне и Херцеговине на дневном реду састанка министара спољних послова НАТО-а наће се Македонија која би требала добити додатни подстрек за напредак. Очекује се да би Македонија ускоро могла постати тридесета чланица Алијансе.
Извор: Н1
Столтенберг ће то предложити министрима спољних послова чланица НАТО-а. Годишњи национални програм за Босну и Херцеговину практично би значио активацију МАП-а и јачање сарадње између Босне и Херцеговине и највеће војно-политичке алијансе на свијету.
На упит новинарке Радија Слободна Европа да постоји један важан услов који је Сарајево морало да испуни - рјешавање војних објеката на територији БиХ и да је та порука слана након сваког састанка и због чега је НАТО промијенио мишљење, Јамес Мацкеy, шеф Канцеларије за евро-атланско и глобално партнерство при НАТО каже да су у НАТО-у видјели важан напредак у ономе што зову 'талински услов', а што подразумијева регистрацију војних објеката као државног власништва.
"Многе некретнине су регистроване и имамо одређени број судских одлука које такођер потпомажу имплементацију овог услова. Мислим да разлог зашто управо сад доносимо ову одлуку је да су савезници видјели да имамо праву шансу да напредујемо у смислу практичних реформи у БиХ. Оно што нисмо хтјели да имамо је да потпуно испуњавање овог услова омета текуће реформе. 'Талински услов' остаје веома важан и БиХ ће морати да га испуни прије него што напредује у приступном процесу, прије него се приближи чланству у НАТО. У овом тренутку нисмо жељели да то кочи практичну сарадњу, јер радимо важан посао са босанском страном на реформи Оружаних снага и безбједносних служби", казао је Мацкеy за Радио Слободна Европа.
Како је прокоментарисао предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине Милорад Додик, он ће се придржавати Резолуције о војној неутралности РС.
''Ја ћу се придржавати резолуције парламента Републике Српске о војној неутралности. Све изван тога, с моје стране неће бити подржано'', рекао је Додик. Потом је додао да је Република Српска прије десетак година разговарала о прикључењу НАТО-у, али да је данас ситуација на геополитичком плану друкчија.
Из добро обавјештених извора у Бриселу, али и од познавалаца у Босни и Херцеговни могло се чути да ће за активирање годишњег националног програма требати консензус свих чланова Предсједништва Цикотић каже да је ситација прилично јасна.
"Ја би вас подсјетио да ми практично од 2001. године откако је по први пут усвојен документ 'Одбрамбена политика Босне и Херцеговине' када су у Предсједништву били господа Радишић, Белкић и Крижановић, па преко првог Закона од одбрани из 2003. и поготово другог Закона од одбрани из 2005. када су Предсједништву сједила господа Паравац, Тихић и Човић, до Предсједништва од 2006. до 2010. у којем су сједила господа Силајџић, Радмановић и Комшић имамо један читав низ докумената којима је потврђена врло јасна опредјељеност Босне и Херцеговине уз сугласност свих институција о томе да Босна и Херцеговина жели постати чланицом НАТО-а.
Ја, мислим да резерве које се показују треба посматрати на практичан начин. Ако се неко има резерву према ономе што је већ одлучено и што је законска обавеза онда се морати поставити одговорности за неког ко не извршава своје законске обавезе или ће се тражити боље алтернативно рјешење. Ја на хоризонту не видим боље рјешење. Оно што се у претходним годинама помињало као могуће рјешење, а то је питање демилитаризације или војне неутралности за Босну и Херцеговину практично није могуће ни разматрати у практичном смислу", каже Цикотић.
Бивши министар одбране Босне и Херцеговине, Селмо Цикотић, за Н1 појашњава шта је оно што Босну и Херцеговину очекује на основу најаве генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга. Према његовим ријечима ово је нова фаза у реализацији МАП-а и поред чињенице да Босна и Херцеговина од 2010. и самита у Таллину није испунила све услове из "талинског услова" када је у питању упис војне имовине.
Поред Босне и Херцеговине на дневном реду састанка министара спољних послова НАТО-а наће се Македонија која би требала добити додатни подстрек за напредак. Очекује се да би Македонија ускоро могла постати тридесета чланица Алијансе.
Извор: Н1
Повезане вијести
Гориво у БиХ скупље него у Словенији и Хрватској
Босна и Херцеговина
7
Откривено: Опасни отпад у Варешу одлаган близу кућа
0
ПОСКОК открио детаље велике акције у БиХ - Ухапшено 15 особа
10
Централна банка БиХ пушта у оптицај нове кованице
1
Велика акција ПОСКОК-а: Заплијењено 110 кг дроге, међу 11 ухапшених некадашњи пратилац Ненада Нешића
84
Ухапшен Тузлак, пронађена три кг дроге и пиштољ
2
Коментари (30)
Цвијетин
Све док Србија неудје у нато :Босна неце уци .
Хаха
Е мој глупсон сто се престављас ко милорад додик глуп си
гуз
Како сте ви Срби наивни,тек сада ми је јасно засто бирате Додика,да зивите од његових бајки и лази.
Геостратегија
Довољно је погледати само геокарту ужег и ширег завичаја, ближег и даљег комшилука. Са запада Словенија и Хрватска, па Мађарска са сјевера, Румунија и Бугарска са истока, а са јужне стране Грчка, Македонија, Албанија, Црна Гора, мало даље Италија, Турска. Све затворено, нигдје излаза, нидје пролаза ни као шипило, ни бјежати се не мере. А Русија далеко. Ни брига је није. Сам поглед на карту говори о сферама интереса, карте су подијељене. А у подјелама карата увијек учествује и Русија.
реално
Ако су упутили захтјев прије неколико година, онда не знам сто неце бити примљени. Понудјен им улазак у НАТО и требају уци. Барем један корак да идемо напред а не уназад као сто инаце идемо. Сретно!
Дзоо
Па зар нама није јасно да је то данас до министара ако они казу ја то је прица заврсена.БиХ је упутила молбу јос давних дана а сад Додик мозе махати са крузера.Насе је само да каземо браво.То је добро јер кога Нато покрива кисобраном доце улагави инвеститори овако у Ррпублику долазе само пљацкаси јер знају нема закона за лопове.
куку нама са нама
Ово са Дудуковим нецкањем,бице попут онога да неце у Сарајево...све це он дати ..и не само он него сви они су друге ЦАВЕ..посто им је дупе битније од главе
Драго
Било би апсурдно постати члан савеза који је прије само 23 године вршио агресију на овај народ,бомбардовао недужне цивиле.
Арцос
Коначно; сретан пут у НАТО!
Не!
БиХ грца у другим проблемима, то са уласком у нато је беспотребно, бесмислено и контрапродуктивно из угла гледања из БиХ, наравно то нато не занима. Његови интереси су други!
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.