С љубављу до бизниса на селу
„Љубав према мужу и према животињама мотивисала ме да донесем ову важну животну одлуку. Свиђа ми се да живим у нетакнутом срцу природе, у земаљском рају, у царству цвијећа и зеленила и бљештавилу снијежних наноса, кад сјеверац зафијуче а ватра пламти у пећи поред врата", каже Татјана, показујући руком непрегледно пространство пропланака и шумарака под снијегом високим и до метар и по.
Република Српска
– Љубав двоје младих оплемењена љубављу према селу и домаћим животињама опредјелила је Бана и Татјану Дачевић , који имају 24 и 21 годину, да се одрекну градског живота и породицу и лични бизнис подижу на огњишту својих прадједова.
Они су формирали за почетак стадо од шесдесетак оваца, расе праменка и руда, а планирају да га прошире и на стотину.

„Љубав према мужу и према животињама мотивисала ме да донесем ову важну животну одлуку. Свиђа ми се да живим у нетакнутом срцу природе, у земаљском рају, у царству цвијећа и зеленила и бљештавилу снијежних наноса, кад сјеверац зафијуче а ватра пламти у пећи поред врата", каже Татјана, показујући руком непрегледно пространство пропланака и шумарака под снијегом високим и до метар и по.
Татјана, док реже овчију стељу на столу, за изненадне госте, објашњава да нема предрасуде о мјесту живљења и да жели да своје снове снива тамо гјде јој је воља, далеко од градске вреве и урбаног начина живота.
Бане каже да су добро процијенили шта хоће и одлучили су да се баве узгојем оваца овдје гдје паше има у изобиљу и гдје могу солидно да зараде за простојан живот.
<имг срц="/стораге/имагес/2019/01/19/233433/с-љубављу-до-бизниса-на-селу-2.wебп" />
„ Ово је трећа година да смо овдје на селу, почели смо скоро од нуле а већ имамо завидан иметак. Добро знамо шта хоћемо, орни смо да радимо и знамо да ћемо успјети", додаје домаћин куће нудећи нас ракијом од шљиве пожегаче.
Ова дивна љубавна прича причана у бајковитом пејзажу у селу Поникве код Чајнича прочула се убрзо у граду под планином Цицељом.
„Кад човјек нешто ради с љубављу није ништа тешко, лијепо је кад имаш некога ко је пажљив према теби као што је мој супруг Бане и све нам је препреке лакше пребродити кад смо удвоје и кад се овако волимо", додаје Татјана.
Овај подухват двоје младих људи изазвао је посебну пажњу њихових вршњака у гради.
"Кад неком од њих причам гдје стално живим и шта радим не вјерују ми. Тек кад неког од њих доведем на моје имање и у ове прекрасне предјеле онда им постаје јасније зашто смо овдје и да се од овог посла, уз труд и рад, може зарадити кора хљеба", истиче Дачевић.
<имг срц="/стораге/имагес/2019/01/19/233434/с-љубављу-до-бизниса-на-селу-3.wебп" />
И док хране овце сијеном које су љетос накосили и воде их загрљени на извор још једном потврђују да их ништа не може поколебати и да ће остати да живе овдје у Пониквама гдје тренутно животари само понеко старачако домаћинство.
Дачевићи су се једино пожалили да немају адекватну шталу за овце али се надају да ће неко имати разумијевања за овај проблем и помоћи им да га ријеше.
Татјана је, иначе, студент Економског факултета у Новом Саду, који планира да ванредно заврши, а Бане је био познати фудбалер и играо је и у Београду.
Оставили смо Дачевиће да уживају у праисконском миру планине, младости и љепоти живљења удвоје уз своје стадо, шарпланинца Лава, старог пса Сивка, двије питоме козе и јагњад а посебно овнића Божу, који се на Божић родио.
<ифраме срц="//www.yоутубе.цом/ембед/XЛнн_ТНФЦдц" wидтх="560" хеигхт="314" аллоwфуллсцреен="аллоwфуллсцреен">ифраме>
БН ТВ
Они су формирали за почетак стадо од шесдесетак оваца, расе праменка и руда, а планирају да га прошире и на стотину.

„Љубав према мужу и према животињама мотивисала ме да донесем ову важну животну одлуку. Свиђа ми се да живим у нетакнутом срцу природе, у земаљском рају, у царству цвијећа и зеленила и бљештавилу снијежних наноса, кад сјеверац зафијуче а ватра пламти у пећи поред врата", каже Татјана, показујући руком непрегледно пространство пропланака и шумарака под снијегом високим и до метар и по.
Татјана, док реже овчију стељу на столу, за изненадне госте, објашњава да нема предрасуде о мјесту живљења и да жели да своје снове снива тамо гјде јој је воља, далеко од градске вреве и урбаног начина живота.
Бане каже да су добро процијенили шта хоће и одлучили су да се баве узгојем оваца овдје гдје паше има у изобиљу и гдје могу солидно да зараде за простојан живот.
<имг срц="/стораге/имагес/2019/01/19/233433/с-љубављу-до-бизниса-на-селу-2.wебп" />
„ Ово је трећа година да смо овдје на селу, почели смо скоро од нуле а већ имамо завидан иметак. Добро знамо шта хоћемо, орни смо да радимо и знамо да ћемо успјети", додаје домаћин куће нудећи нас ракијом од шљиве пожегаче.
Ова дивна љубавна прича причана у бајковитом пејзажу у селу Поникве код Чајнича прочула се убрзо у граду под планином Цицељом.
„Кад човјек нешто ради с љубављу није ништа тешко, лијепо је кад имаш некога ко је пажљив према теби као што је мој супруг Бане и све нам је препреке лакше пребродити кад смо удвоје и кад се овако волимо", додаје Татјана.
Овај подухват двоје младих људи изазвао је посебну пажњу њихових вршњака у гради.
"Кад неком од њих причам гдје стално живим и шта радим не вјерују ми. Тек кад неког од њих доведем на моје имање и у ове прекрасне предјеле онда им постаје јасније зашто смо овдје и да се од овог посла, уз труд и рад, може зарадити кора хљеба", истиче Дачевић.
<имг срц="/стораге/имагес/2019/01/19/233434/с-љубављу-до-бизниса-на-селу-3.wебп" />
И док хране овце сијеном које су љетос накосили и воде их загрљени на извор још једном потврђују да их ништа не може поколебати и да ће остати да живе овдје у Пониквама гдје тренутно животари само понеко старачако домаћинство.
Дачевићи су се једино пожалили да немају адекватну шталу за овце али се надају да ће неко имати разумијевања за овај проблем и помоћи им да га ријеше.
Татјана је, иначе, студент Економског факултета у Новом Саду, који планира да ванредно заврши, а Бане је био познати фудбалер и играо је и у Београду.
Оставили смо Дачевиће да уживају у праисконском миру планине, младости и љепоти живљења удвоје уз своје стадо, шарпланинца Лава, старог пса Сивка, двије питоме козе и јагњад а посебно овнића Божу, који се на Божић родио.
<ифраме срц="//www.yоутубе.цом/ембед/XЛнн_ТНФЦдц" wидтх="560" хеигхт="314" аллоwфуллсцреен="аллоwфуллсцреен">ифраме>
БН ТВ
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (12)
Бојана
Дивно, ви сте људи за пример и зелим вам сву среци, здравље и пуно добре деце... Свако добро...
Браво
Радити што волиш је највећа срећа. Јесте, доћи ће изазови, дјеца, старост, али гдје тога нема. Пуно нас ради по 10-12 сати у градовима Запада и сања да се пензионише и живи са природом овако. Жашто не живјети тај живот сад. Одговор за то је имати сродну душу са којом почети овај живот. Браво!
има тога
Ја сам у рату и иза рата живио у граду у старој туђој кући као расељено лице. Послије рата је дошло вријеме чишћења минских поља и рушевина те обнове кућа и друге инфраструктуре па сам се вратио у своје село у ком сам живио до рата, опет у својој кући на својој земљи.
Ми
Смо толико од Бога даровани, да зивимо на алсолутно најбољем простору за зивот. Медјутим бјезимо из те љепоте, да би развијали тудје земље и то вјековне непријатеље који управо и зиве "добро" јер су вјековима пљацкали нас народ и друге мале народе. Јос се дивимо својим непријатељима, а пљујемо своје претке. Ако се не покајемо и не опаметимо ми цемо нестати.
ПРАВДА
СВАКА ЦАСТ!!!
Врс Рви
узивајте пар година, а онда слиједи сеоба, ил за БГ ил за Швабију
роцк
Браво млади људи. Цовјек и природа то је спој који је љековит. Свака цаст. Бог вам дао све сто замислите!!!
Дијана
Свака цаст људи! Да будете примјер другима да се све мозе кад се хоце. Узивајте у дивној природи и васој љубави.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.