Креирати визију која ће служити развоју

-Циљеви Министарства, чија је надлежност значајно проширена, морају бити идентификовани за сваки ресор посебно. У наредне четири године морамо покушати да повећамо научну продуктивност, осигурамо квалитет на високошколским установама, остваримо међународну видљивост, те у складу са потребама тржишта рада извршимо ревизију уписне политике- рекао је Рајчевић у интервјуу Срни.

Када је ријеч о информационом друштву, Рајчевић наглашава да је потребно креирати четворогодишњу стратегију развоја електронске управе, са пратећим акционим планом, и што прије кренути у имплементацију електронских услуга управних органа да би грађанима и пословној заједници био олакшан свакодневни живот, а јавна управа постала доступнија, транспарентнија и ефикаснија.

-У области научнотехнолошког развоја морамо сагледати модалитете који ће довести до повезивања привреде и научноистраживачке заједнице у смислу коришћења комерцијалне експлоатације иновативних идеја, а сигурно и повећати обим улагања у науку и иноваторство- додао је Рајчевић.

Према његовом мишљењу, реализација планова и достизање зацртаних циљева не може се везивати за четворогодишњи мандат.

-Ипак, уколико трасирамо пут ка њиховом остваривању у догледној будућности, и схватимо да је ово заиста национални приоритет, бићу задовољан. Ствари морају бити покренуте, што прије то боље и убијеђен сам да, уколико као друштво будемо имали један широки консензус о визији развоја Српске базираног на иновацијама и модерним технологијама, можемо брзо направити помаке- каже Рајчевић.

Он напомиње да су у мандатима неколико претходних влада Српске и рада Агенције за информационо друштво предузети одређени кораци када је ријеч о дигитализацији друштва.

Рајчевић подсјећа да је у току реализација пројекта успостављања националног центра за управљање дигиталним идентитетима, чијим ће окончањем свако предузеће и грађанин бити у прилици да дође у посјед квалификованог дигиталног сертификата или онога што се колоквијално назива и-ај-ди (еИД).

-То ће бити недвосмислена потврда идентитета лица које учествује у електронском пословном и правном промету у Српској. У пракси то значи да ће путем ове картице и сертификата на њој грађани и пословни субјекти моћи да комуницирају са Владом и владиним органима, уз пуну правну пуноважност електронских докумената, односно да ће се њима моћи идентификовати као странка у управном поступку, али и електронски потписивати документе- појаснио је Рајчевић.

Он је рекао да је недавно са предсједником Владе Републике Српске Радованом Вишковићем разговарао о начинима побољшања рада управног апарата у контексту увођења система е-управе. 

-Сагласили смо се да ће се одређене навике у раду морати мијењати. Систем електронске управе подразумијева уплив технологије и модерних метода комуникације на већ развијену свијест и праксу о сервисно-оријентисаној управи код државних службеника- каже Рајчевић.



Промјена свијести, оцјењује он, у смислу јавне управе која је сервис грађанима и пословном окружењу, а не обрнуто, је услов без кога нема ни квалитетног система е-управе.

-На томе ћемо инсистирати креирањем јединственог регистра запослених у јавном сектору, повећањем контроле присуства на радном мјесту и објективног оцјењивања рада државних службеника. Неке од тих активности ћемо предузети и покренути већ у првих стотину дана рада Владе Републике Српске- тврди Рајчевић.

Говорећи о високошколском образовању у Републици Српској, Рајчевић напомиње да је приоритет анализирање квалитета наставе.

-Мишљења сам да је управо изостанак осигурања квалитета довео до снижавања критеријума на нашим високошколским установама, без обзира на природу оснивачког капитала. Морамо се запитати и како је могуће да лиценцирана високошколска установа истовремено није и акредитована, односно зашто су ова два процеса законски одвојена- рекао је Рајчевић.

Морамо се запитати, каже он, и да ли све лиценциране високошколске установе испуњавају услове прописане законом, можемо ли се ослањати на самовредновање и какав је заиста квалитет наставног процеса.

-Постоји перцепција код одређеног дијела јавности да је стање на појединим високошколским установама лоше. Нисам склон предрасудама и увријеженим мишљењима, али сам склон да реагујем у оним случајевима у којима се оваква перцепција покаже оправданом. Питање квалитета високог образовања је врхунско национално питање од ког зависи будућност Српске и нико нема право да га подреди било чијим интересима- категоричан је Рајчевић.

Он је оцијенио да је за Републику Српску од изузетног значаја и иноваторство, наводећи да бројне студије потврђују да су иновације кључне за развој конкурентности, стварање повољнијег пословног окружења и јачање привреде усклађене са модерним свјетским токовима.

-Зато је наш задатак да подстакнемо повезивање истраживачке заједнице, привреде и јавног сектора у динамично партнерство кроз које ће се његовати култура иновација и повећати наша конкурентност- изјавио је Рајчевић.

Извор: Срна
Фото: Синиша Пашалић/РАС Србија