"Прича о промјени Дејтона је празна''

Почасни предсједник ПДП-а, бивши члан Предсједништва Босне и Херцеговине и бивши министар спољних послова Босне и Херцеговине Младен Иванић био је гост овоседмичне Копче у програму ТВ1, гдје је открио да је дугој листи титула са префиксом "бивши" придружио и ону професора на Економском факултету у Бањалуци, али да је обрт у тој ситуацији ипак могућ.

Иванић још није одлучио да ли рјешење радног односа тражити судским путем. Он је предавао тридесет и три године и има звање доктора економских наука.

- Видјет ћемо је ли то завршена прича или не. Тренутно да, из неких својих разлога Универзитет није хтио да ме врати у радни однос… Видјет ћу. С једне стране, имао бих мотив можда да покушам судски то доказати, с друге стране, право да вам кажем, не знам ни има ли смисла ту више радити, казао је Иванић.

Иванић је изгубио у трци за мјесто члана Предсједништва БиХ из реда српског народа. Истиче да је то прихватио без проблема, јер је на основу ранијег искуства научио како је 'и бити и не бити'.

- Ја сам се цијело вријеме своје политичке каријере трудио да сачувам неку врсту нормалности. Одморио се јесам, сагледао резултате. Не могу ја бити искрен и рећи да сам изгубио изборе. (…) У суштини је на овим изборима било невиђено много крађе, невиђено много манипулације.

Истиче да је био увјерен у побједу.

- Имао сам резултате јавног мнијења. Стварно расположење људи је било у моју корист. Како је власт са свим манипулацијама, јавним РТВ сервисом, пријетњама пензионерима, запосленицима, злоупотреби јавних фондова, куповином гласова и свему осталом мени признала да сам имао 300.000 гласова, то значи да је однос био пуно, пуно другачији. Немате услове да се борите за истину у овом систему, наводи Иванић. 

Бриселска куртоазија и београдска реалност
 
Иванић не сматра да је јединство чланова Предсједништва показано у Бруxеллесу стварна слика онога што се дешава у Босни и Херцеговини и њихових односа. Мишљења је да куртоазија и осмијеси нестају у тренуцима када такве врсте састанака заврше. Каже да је највећи проблем што право лице бх. политичара не виде учесници састанака, већ Босна и Херцеговина, те да оно што се пренесе јавности након састанака иза затворених врата варира од природе самог састанка.

- Ја сам био на многим састанцима. Имате два типа тих разговора – формалне на којима сви говоре формалне фразе и на којима се све заврши за четрдесет и пет минута до сат, без садржаја. Имате стварне састанке на којима се отворе конкретни проблеми и на којима се веома искрено разговара и та врста разговора је мени била кориснија.

Напомиње да није био на састанку, али вјерује да има довољно неутралности и искуства да анализира предочено и оцијени бриселски састанак.

- Мени је ово изгледало као формални састанак са којег су послане позитивне поруке , али у којем садржајно није било ништа.

Иванић вјерује да Додикове ријечи са састанка у Београду ипак боље одишу реалним ставовима.

- Мислим да је реалнији приступ и искренији политички став него она лијепа слика која је дошла из Бруxеллеса и нека врста јединства, опуштености и склада која је владала између чланова Предсједништва. Сви добро знамо да између њих нема тог склада”, наводи Иванић.

Босна и Херцеговина по Орwеллу

Младен Иванић сматра да БиХ има проблем изазивања проблема на свим политичким странама, од критика Изборног закона до иницијативе СДА о промјени имена Републике Српске. У случају иницијативе СДА, сматра да изазивање овог проблема одговара и једнима и другима, мислећи у том случају на Бакира Изетбеговића и Милорада Додика.

- Одговара то и господину Додику јер се тиме оправдава његов тврди став који износи већ годинама. Да није било таквих ствари, питање је да ли би његов став имао такву тежину. Овако кад неко каже да неће више да се зове Република Српска, нема тог грађанина у Републици Српској који ће рећи – сагласан сам са тим.

Резултат овакве политике по Иванићу је страх због којег ће Босну и Херцеговину избјегавати страни инвеститори, домаћи капитал ће се почети инвестирати у друге државе, те ће такав поредак довести до неизбјежног одласка и расипања становништва све док Босна и Херцеговина не постане пустиња. Данашњу ситуацију оцјењује као ‘перманентни сукоб’, што горко подсјећа на зараћене стране у Орwелловој "1984".

Ревизија Дејтона - празна, непотребна, бескорисна 

Иванић је нагласио и да је против ревизије Дејтонског споразума, што је тражено на Хрватском народном сабору.

- Ја сам против ревизије Дејтона. Шта може бити садржај те ревизије? Ако отворите то питање, ви ћете имати три потпуно различите визије Босне и Херцеговине. Ако отворите питање Дејтона, имаћете питање из Сарајева – држава без ентитета, ако је могуће. У Републици Српској ћете одмах имати “независна Република Спрска” – нема БиХ. Код Хрвата у Мостару, рецимо, трећи ентитет или посебна изборна јединица. Како ћемо се договарати ако имамо три различите визије? (…) Та прича о промјени Дејтона је једна празна, непотребна, бескорисна прича која нас само дијели.

Иванић сматра да Босна и Херцеговина може кренути путем просперитета оног тренутка када се политичари у Федерацији БиХ престану трајно угрожавати постојање Републике Српске, а политичари у Републици Српској прихвате Босну и Херцеговину у оквирима Дејтонског споразум.

(Ослобођење)