Српска спремна за нову кризу?

Економисти кажу да се поједине индиције поприлично игноришу, попут оне да је Италија у рецесији те да њемачка привреда успорава, а да су у питању њена два највећа спољнотрговинска партнера.

Такође, смањење пословне активности се осјећа и у Мађарској, Словачкој и Чешкој, што може послужити као знак да се нешто дешава.

Бранко Кецман, директор брокерске куће "Адвантис брокер", каже како је криза циклична и нормална, те да је немогуће да све увијек буде добро, као и да увијек све буде лоше. Према његовим ријечима, у озбиљним државама и компанијама постоје технике гдје се кроз стрес тестове предвиђају ефекти будуће кризе. Ипак, како додаје, друштво код нас мало мисли о томе. Када се криза десила прије десет година, сви су били запањени, јер раније рецесије га нису дотицале, због економије која је била мање изложена спољним утицајима.

"Сви параметри говоре да постоје шансе да дође до кризе. Да би се компаније припремиле за кризу, морају бити боље новчано спремне, да се могу носити са својим дуговима. Оне су 2006. и 2007. године подигле своју задуженост и многе од њих нису биле спремне да се носе с кризом која је након тога дошла", каже Кецман.

Према његовим ријечима, битно је урадити анализу и направити могуће сценарије, као и одговоре на њих.

"Једна од ствари која би се морала урадити је боље управљање јавним предузећима, јер већина прави губитак и расипа новац, а за вријеме кризе је битно да га имате", закључио је Кецман.

У Привредној комори РС кажу како је евентуално успоравање домаће привреде, а које је могуће због дешавања у Европи, могуће надомјестити јачањем конкурентности.

"Унапређењем услова пословања и стварањем повољнијих услова за пословање можемо да се изборимо и позиционирамо на страним тржиштима", рекли су у Комори.

Иначе, економија Републике Српске осјетила је ефекте посљедње свјетске економске кризе иако је 2007. година дочекана са готовином на јавним рачунима, која је износила 1,7 милијарди КМ, или 24 одсто БДП-а. Резултат овог шока ипак је био губитак 20.000 радних мјеста у периоду 2009-2012, или 8% запослених. Поређења ради, тренутна готовина износи око 3,8% БДП-а, што указује на изазов у тражењу инструмената, као одговор на кризу. Такође, поплаве из 2014. године оставиле су траг у економској реалности. Ипак, раст запослености, увећање нивоа капитала, раст економске активности може представљати нешто што даје наду, али и опрезност, упозоравају стручњаци.

О овој теми повешће се расправа и на округлом столу у сриједу, 13. фебруара, у Бањалуци, који организује Удружење "Мисли добро", а којем ће присуствовати економисти, привредници, банкари, политичари.

Економисти широм свијета већ неко вријеме упозоравају владе својих земаља да "поспреме" своје двориште и припреме се за нову кризу, прву након деценије. Од Другог свјетског рата рецесија је 11 пута забиљежена у свијету, а у просјеку на сваких шест до седам година. Период од 2009. године је период без рецесије.

(Независне новине)