Српска још увијек нема листу донора

Република Српска још нема регистар пацијената којима је потребна трансплантација органа или ткива. Нема ни јединствену листу донора. Нема ни институцију која се бави завјештавањем органа.

Закон о трансплантацији људских органа Републике Српске усвојен је прије девет година. Законом је регулисано донирање и трансплантација органа са умрлих донора, али тзв. кадаверична трансплантација никада није заживјела. Једино чиме можемо да се похвалимо је повећање броја 'сродничких' трансплантација.

Новца за јавно приватна-партнерства у којима профитирају једино приватне фирме – има. Два милиона марака за апарат за типизацију ткива, који би омогућио трансплантацију са мртвог донора – нема. Министарство здравља је набавку апарата обећавало годинама. Поручују да успоставити један такав систем није једоноставно и да то ни у другим земљама није заживјело преко ноћи.

У БиХ је основана Донорска мрежа. Ради као невладина организација. Међутим, не постоји заједничко Министарство или кровна институција која би помагала у оваквим ситуацијама.

Милан и Смиља Видовић из Међеђе код Козарске Дубице 2007. године у саобраћајној несрећи изгубили су сина Слободана. Одлучили су да донирају његове бубреге, јетру и рожњаче. На тај начин спасили су петоро људи из Бањалуке и Тузле. Трансплантације су урађене у Федерацији.

“Пола БиХ има донорску мрежу, пола нема. Мислим да су апарати за дијализу приватно власништво”, каже Милан Видовић, отац покојног Слободана.

У тијелу Тодора Будића је бубрег Слободана Бобе Видовића. Тодор је дванаест година био на дијализи. Начином рада удружења у Републици Српској није задовољан.  

Од 2006. до 2017. године било је укупно 24 донора. Током протекле три године у БиХ је пресађено 75 органа, односно 31 бубрег, девет јетри и 35 рожњача. Од оснивања Донорске мреже БиХ до данас потписано је око 50.000 донорских картица.

Анкетирани грађани кажу да је донирање органа чин племенитости.

Федрална власт има потписан Протокол о сарадњи на подручју трансплантацијске медицине са Хрватском, која је чланица “Еуротранспланта”, највеће међународне мреже за размјену органа. И Црна Гора је потписала Уговор са Хрватском, чиме ће и њени грађани бити укључени на листу чекања ове државе, а претекла нас је и Србија, која је такође  примљена у „Еуротрансплант“.

Ријеч је о организацији која има заједнички списак давалаца и прималаца и која обезбеђује брзу комуникацију међу земљама чланицама приликом избора што адекватнијег потенцијалног примаоца неког кадаверичног органа. С друге стране, за тешко обољеле пацијенте у Републици Српској једини спас најчешће су хуманитарне акције, приликом чега термин за трансплантацију искључиво зависи од брзине прикупљања новца.



БН ТВ