БиХ: Подобност важнија од струке

Овако за Српскаинфо именовања на јавне функције коментаришу аналитичари, наводећи да је ово већ годинама матрица по којој се на функције у свим сферама социјалног, културног, образовног, здравственог и политичког живота именују особе које би требале да обезбиједе бољи и квалитетнији живот грађана ове земље.

Стога не чуди што је протеклих година скоро свака странка у БиХ успјела да упропасти бар једно успјешно јавно предузеће тако што је у директорске фотеље постављала свој, често нестручан, кадар.

Жељезнице Републике Српске и Федерације БиХ, бањалучка Топлана, Грас, Хидроелектране на Требишњици, ХЕ на Дрини, ХЕ на Врбасу… само су нека од јавних предузећа која су протеклих година пословала са милионским губицима.

Да се на јавне функције често именује неспособан и нестручни кадар раније је упозорио и резидентни представник ММФ у БиХ Франциско Пароди, који је казао како БиХ има више од 550 предузећа у државном власништву која запошљавају више од 80.000 радника, али је само половина тих предузећа ликвидна.

Колико се струка код нас уопште уважава недавно је најбоље илустровао предсједник Високог судског и тужилачког савјета БиХ (ВСТС) Милан Тегелтија, који је казао како је струка још прије скоро двије деценије упозоравала да би нам се могао десити случај “Гачић” ако се не буде узимало у обзир мишљење стручњака приликом измјене кривичних закона у БиХ.

Тегелтија је истакао да је на могућност да се десе случајеви као што је “Гачић”, струка упозоравала већ почетком 2000. године, када су у БиХ усвајани нови кривични закони на свим нивоима. Тада је из кривичних закона избачена, како наводи Тегелтија, најадекватнија и најефикаснија кривично-правна санкција (мјера безбједности) која је била управо предвиђена за случајеве као што су Един Гачић и слични.

– Већина стручњака из области кривичног права је већ тада указивала као мањкавост новог законског рјешења, посебно имајући у виду слабе капацитете служби социјалног старања у БиХ, које нису у стању да се носе с оваквим теретом  – истакао је Тегелтија.

Политички и економски аналитичар Жарко Папић истиче да смо протеклих година имали прилику да се увјеримо како нестручни кадрови девастирају јавне службе, од образовања и здравства, преко привреде и запошљавања, до спорта и културе.

– Код нас се дефинитивно предност искључиво даје партијском запошљавању насупрот професионалцима. Није проблем у именовању партијских људи колико је проблем то што се предност не даје струци – каже Папић.

Додаје да то не треба да чуди јер партијски човјек на челу јавног предузећа може усмјеравати ресурсе те фирме у корист странке која га је ту именовала.

– Имате примјер тендера. Јавно предузеће распише тендер, а партијски човјек на челу те фирме “намјести” тендер неком свом страначком тајкуну. Тај тајкун ће затим наћи начин да “опере” дио пара и врати странци која му је омогућила пролазак на тендеру – појашњава Папић. 

Додаје да је управо то дио разлога што бројна јавна предузећа не функционишу ефикасно и профитабилно.

Слично мишљење дијели и политичка аналитичарка Тања Топић, која каже да живимо у друштву у којем уопште није битно да ли је неко компентентан, стручан и слично, већ је битан партијско-политички плијен.

– Битно је шта је одређена политичка партија добила у расподјели побједничког плијена, односно јавних ресурса. Након тога се по тим ресорима распоређују људи по партијским заслугама, а не по компентецијама, знању, стручности и ономе што би требало да буду главни критеријуми – истиче Топићева.

С друге стране, како истиче она, стручна јавност се сакрила у мишју рупу под притиском политике или из неких других различитих разлога.

Топићева додаје да се дио струке понаша комформистички, па често не интервенишу тамо гдје би требало да интервенише.

– Струка је пуно тиша, за разлику од политике која је бучна и гласна. Не бих потпуно амнестирала струку од одговорности за стање у држави, јер струка мора исто тако гласно интервенисати у јавности када види да нешто није у реду. Имате ситуацију да само поједини медији реагују на злоупотребе од стране партија и политике, а да струка ћути – истиче Топићева.

Комуниколог и политички аналитичар Борислав Вукојевић истиче да је у нашем друштву лојалност партији на првом мјесту, те да нико и не спомиње стручност.

– Стручност је код нас углавном везана за “стручност” добијања изборне подршке: што је неко више у стању да донесе гласова, то је, нажалост, компентентнији за одређену позицију – наводи Вукојевић.

Додаје да при томе требамо обратити пажњу да је већина таквих договора позната бирачима, тако да дио кривице сносимо и ми.

(Српска.инфо)