Најновије
23:13 Пуцњава у Будви: Убијена једна особа, трага се за двије 22:40 Одређен притвор брату бившег премијера Мађарске 22:38 Партизан се дуго мучио, па савладао Басконију у Арени 22:02 Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина 21:48 Гориво у БиХ скупље него у Словенији и Хрватској 21:07 Откривено: Опасни отпад у Варешу одлаган близу кућа 21:01 МУП се огласио о хапшењу бившег министра Басте 20:52 Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи 20:35 Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске 19:55 Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници

Политика и спорт - има ли границе?

Како стати на крај људима који злоупотребљавају спорт на тај начин што обављају прљаве послове, кријући се под именом навијача и за то добијају политичку заштиту? Гдје је граница између спорта, политике и хулиганства? Проблем треба тражити у породици, институцијама и у друштву, истакнуто је у емисији “Глобално” БН телевизије.

Република Српска
Политика и спорт - има ли границе?
Недавни напад на ватерполисте Србије у Сплиту оставио је горак укус иза себе. Да политика нема утицаја – није истина. Међутим, политика није једини мотив, каже бивши ватерполиста Александар Шапић.

“Та политика увијек иде горе-доље. Посљедњих двадесет и нешто година, откада је рат стао, ти односи су, у зависности од интереса политичара у региону, ишли мало горе, мало доље. Ко год каже да то нема утицај на средине у којима људи живе - није у праву. Мора са свих страна да се поведе рачуна да се овакве ситуације избјегну, колико је то могуће”, објашњава Шапић.

“Од завршетка рата у БиХ ране још нису зацијелиле и свако гостовање је веома ризично. Тако је и Премијер лига БиХ доносила закључке о забрани гостовања навијача и управо тај национализам, односно екстремизам, код појединаца се испољава на стадионима и каналише се за мржњу према другима. Од 2000. године било је стотине инцидената између навијачких група. То није новост, то је свакодневица”, истиче спортски новинар Раде Јокић.

Рјешење је у тражењу рјешења, каже спортски новинар Зоран Шећеров.

“И ми, и они у Србији, у БиХ и Хрватској и свакој другој држави – увијек се бавимо посљедицама. Никад се не бавимо узроцима, а узроци су, заправо, нешто што треба лијечити”, каже Шећеров.

“Сама појава хулиганства говори да друштвене норме немају своју снагу, ни правне, ни моралне природе. Јасна и очигледна је веза политичких и навијачких структура. Недостатак закона подстиче младе људе да дјелују девијантно”, тврди социолог Станислав Томић. Он каже да постоји и одређена синергија између политике и навијачких група.

“Политичари су потребни навијачима у одређеном смислу, као нека врста заштите. С друге стране, политичарима су потребни навијачи ради анимирања масе и манипулација таквим групама је погодна за политичке интересе. Зато не чуди та синергија. И једно и друго показује слабост друштвених норми”, објашњава Томић.

Када бисмо мање пажње посвећивали непримјереним стварима, онда би их било мање. Морамо се бавити суштином спорта и лијепим стварима. Не морамо да се волимо, али не смијемо да се мрзимо, закључили су на крају учесници емисије “Глобално”.

(БН ТВ)

Коментари (0)

Будите први који ће оставити коментар на ову вијест.

Величина текста