Хоће ли РС бити цијена Додика?!

Милорад Додик је у Бриселу говорио о Босни и Херцеговини као лидер с јасном државничком визијом, називајући притом себе „прагматичним“ политичарем. ДW анализира шта је мотив његове прагматичности?

Немам времена за дангубу. Ако заједно с другим колегама у Предсједништву најдуже за годину не успијем да вратим Босну и Херцеговину са садашњег пута самоуништења на прави пут, ја напуштам Предсједништво, враћам се у Бањалуку, па нека све пропадне“, рекао је Милорад Додик новинару Агенције Сенсе и сараднику Ал Џазире Зекеријаху Смајићу у Бриселу. Додик каже да је то, „иако не баш дословно тако“, рекао и високим званичницима Европске уније позивајући их да БиХ не постављају претешке услове за кандидатски статус.

Додик је рекао и да територијална цјеловитост БиХ није спорна, већ њена нефункционалност. Поновио је да функционери Србије у његовом присуству никада нису говорили о растурању БиХ. „Ми смо реалисти“, рекао је Додик. Додао је да у овом часу БиХ види као „карикатуру од државе“ и да би волио да је види као „хармоничну заједницу састављену од два равноправна ентитета у којој нико никога не негира, нити ико икоме смета да напредује“. Нагласио је да је БиХ сложена држава, да нема изгледа да у скоријој будућности постане грађанска, а да „никада неће бити унитарна“.

„Класична додиковска реторика“

Одговарајући на питање да ли се његови посљедњи наступи могу сматрати „преображењем“ из српског националисте у реформисту од државног, а не само ентитетског значаја, Додик је одговорио да је спреман да дâ све од себе како би грађани остали у БиХ, како би се градили аутопутеви, гасоводи и други објекти. Позвао је „званично Сарајево“ да се одрекне политике „подаништва“, а тамошње политичаре да почну да се понашају „државнички“. „Ја сам транспарентни прагматичар који на БиХ гледа очима реалисте и тако се и понашам. Сви ме баш у томе и не разумеју добро, али то није до мене“, рекао је Додик.

У првим реакцијама, колумниста Драган Бурсаћ каже да је то „класична додиковска реторика“. „Додик тако говори да би остао у медијској жижи. Само га пратите, за пар седмица ће поново да прича о отцјепљењу Републике Српске. Како таквом човјеку било шта вјеровати? Страшно је и жалосно што је у Предсједништву и што као предсједавајући хода по оним земљама гдје га још пуштају. Било би добро забиљежити ове његове изјаве и упоредити их с почетком кампање за локалне изборе 2020. године“, каже Бурсаћ за ДW.

„Прилика за политичку трансформацију“

Подробније анализе, међутим, упућују на закључак да су промјене могуће, посебно у политици „прагматичног“ Милорада Додика којег је међународна заједница својевремено „на тенковима довела на власт у РС“. Говорећи о Додиковим мотивима и евентуалним притисцима под којима би он могао да промијени однос према сопственој држави, босанскохерцеговачки новинар Амир Сужањ подсећа да је Милорад Додик посљедњих неколико година провео у својеврсној дипломатској изолацији.

„Не би требало заборавити да су га као предсједника РС примали само високи званичници у Београду и Москви, и да су му сва друга врата била затворена. То је на међународном плану била цијена његове националистичке платформе, којом је освајао изборе у РС. Међутим, Додик би лако поново могао да се трансформише у кооперативног функционера.

За то постоје два разлога.

Останак на досадашњем курсу сукоба са западним политичким круговима за њега би, без обзира на позицију на домаћем плану, значило одлазак у политичку прошлост, јер таква врста међународне изолације сваком политичару носи неминован крај.

С друге стране, прагматични европски дипломатски кругови свјесни су Додикове превртљиве политичке улоге и пружиће му прилику за политичку трансформацију.

Њихова логика је једноставна: ако се Додик за кратко време од кооперативног пулена међународних кругова који су га на тенковима и довели на власт, због прагматичних разлога и у дневнополитичке сврхе претворио у крутог ултранационалисту, зашто се због политичког прагматизма опет не би трансформисао у кооперативног лидера спремног на компромисе? Тако би европски кругови купили своју некадашњу узданицу, измичући је из сфере руског утицаја“, каже Сужањ за ДW.

Цијена преображаја

Наш саговорник подсјећа да су Додикови политички идеали увек били подређени његовој склоности ка политичким бенефицијама, због чега га на Западу третирају као „поткупљивог политиканта“. Сужањ наглашава да је Додик доласком у Сарајево и ступањем на функцију у државном Предсједништву „изашао из политичке провинције у којој је био дуги низ година као високи функционер РС“.

„Додик ће искористити сваку шансу да себи опет прибави политички кредибилитет на међународном плану, па и по цијену постепеног и неприметног скретања с курса бескомпромисног борца за интересе РС.

Међутим, ако његова очекивања од европских кругова не буду испуњена, односно ако у бриселским здањима буду покушали да тактизирају с његовим повратком у круг ’кооперативних политичара’, нема никакве сумње да ће Додик поново призивати ’изворни’, ’аутентични’ и ’функционални’ Дејтон, настојећи да БиХ врати у кризну зону, водећи је преко РС директно у сферу руског утицаја у овом дијелу Европе. Он је то спреман да учини чак и по цијену нестабилности и конфликта уско везаних за ситуацију на Косову“, каже Сужањ.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, у понедељак (4.3.) је европским званичницима у Бриселу уручио одговоре БиХ на додатна питања из упитника Европске комисије. Званичници БиХ, међу којима и Додик, надају се кандидатском статусу те земље за пуноправно чланство у Европској унији до краја 2019. године.

(ДW)