Јецаји, сузе, бол: ''Биле су омиљене''

У препуном центру, којим су одјекивали јецаји, чуло се само како су четири жене биле понос, узор свима, уз поруке како њихово наслијеђе никад неће бити заборављено.

Речено је како су биле омиљене учитељице, педагогице, колегице и пријатељице. 

"Није ово збогом, ово је само довиђења", поручила је Санела Алагић, психологиња и педагогиња која је говорила испред Удружења педагога Кантона Сарајево.

Додала је како су сви били поносни што су Мерима, Мина, Алмина и Лејла биле дио њиховог пута, те је, као и бројни други, казала како се туга не смањује од петка и тренутка кад су сазнали да их више нема. Говорили су и представници Вијећа родитеља ове школе, поручивши да су њих Четири и знање и доброту несебично дијелиле.

Посебне ријечи хвале упућене су Лејли, за коју су рекли да је била мајка основцима на Ковачићима, која их је водила сигурном руком и топлином срца, знајући све о сваком од њих, те им је помагала да постану мали, велики људи. 

Посебно емотивно било је када су о Лејли говорили њени ученици. Истакли су понос, истакли су о бризи и упорности којом их је учила. 

"Обећавамо вам да ћемо заувијек запамтити све оно што сте нас научили. Прије свега, да будемо добри", поручила је једна ученица. 

Говорили су и о Мерими и Мини, њиховим осмијесима и топлим погледима.  "Ова школа више није иста, ни ми нисмо исти, боли и бољет ће. Хвала вам за сваки број, за свако слово, за сваки осмијех и додир", поручила су дјеца, казавши како су поносни што су баш од њих Четири учили.

На комеморацији су били и ученици ОШ Ковачићи с Доwн синдромом, те је говорила и челница Удружења Живот с Доwн синдромом Севдија Кујовић, која је казала како је Сарајево остало без великих промотора инклузије. 

"Тужни смо што сте нас напустили, али поносни смо што смо вас имали", рекла је она.

(Радио Сарајево)