Рецепт економиста за останак у БиХ

Сваким даном послодавци затварају своје фирме усљед све већег одласка радника из БиХ.
 
Земљу напуштају и они који знају и који не знају да раде. Одлазе сви. Млади и стари, жене и мушкарци, породице… Све више грађана БиХ се одлучује да своју срећу потражи у некима од земаља Западне Европе. 

Због тога се све чешће суочавамо са несташицом радника свих профила.

Шта урадити да се овај тренд ублажи питали смо угледне економисте и професоре.

Они су нам дали одговор на питање шта власти у БиХ морају ОДМАХ да ураде не би ли спријечили катастрофу.

Како би се зауставио алармантни одлазак радне снаге и генерално исељавање становништва, те покренула економија, потребно је хитно кренути са економским реформама, али прве двије мјере мора урадити политика.

Ово за наш портал тврди економски аналитичар Фарук Хаџић. Говорећи о овим почетним мјерама он каже:

"Политички лидери морају да пошаљу заједничку позитивну поруку о будућности земље, напуштајући политике отцјепљења, централизације и трећих ентитета, те да се фокусирају на напредак земље. Друго, приликом формирања власти на руководећа мјеста морају да поставе најбоље стручњаке, без обзира на страначку припадност и на тај начин врате повјерење грађана и покажу да је будућност земље битнија од страначке припадности", каже Хаџић.

Након тога треба кренути са “шок терапијом” у домену фискалне политике и политике дохотка, јер времена више немамо. 

И овдје Хаџић конкретно износи шта је потребно направити:

Прво је потребно законски подигнути минималну плату на нивоу 750 КМ, гдје ће у овај износ бити уграђени трошкови превоза и топли оброк. Подизањем минималне плате, ће се повећати плате за 400.000 радника у тзв. “реалном сектору”, а неће доћи до раста плата у јавном, чиме ће се потрошња значајно ослободити и покренути економска активност.

Друга мјера јесте укинути порез на доходак до 1.000 КМ. Овај приједлог је и у складу са многим размишљањима да се примања не требају опорезивати до износа потрошачке корпе за четворочлану породицу, јер су кроз њу обухваћени основни животни трошкови у једном мјесецу, попут хране, одјеће, режијских трошкова и слично.

Сваки вид узимања новца испод овог износа доводи до само још тежег живота становништва.

Трећа мјера треба бити смањивање стопе доприноса. Уколико желимо остварити циљ убрзаног економског раста, потребно је увести стимулативну стопу доприноса, која не би прелазила 25% (14,5% за ПИО / МИО и 9,5% за здравство и 1% за незапосленост) износа бруто плате. Према мишљењу многих економиста, смањивање доприноса и пореза на доходак, имало би дугорочно позитивне ефекте.

Четврта мјера  се односи на вријеме за оснивање правних лица које се треба значајно смањити, те у ту сврху би се требало започети са пројектом „ОПЕН“ (Оне Процедуре фор Неw Ецономy), гдје ће службеник примити захтјев за оснивањем правног лица, те ће кроз увезани систем завршити комплетну регистрацију, која укључује добијање судског рјешења, пореских и статистичких бројева електронским путем, те отварање банковног рачуна за 1 дан, као и добијање разних дозвола попут грађевинске дозволе, чије вријеме за издавање треба значајно смањити, рецимо на 30-60 дана. Процедура ће бити доступна и путем интернета, гдје ће свако лице бити у прилици сам поднијети захтјев.
Пета мјера се односи на смањивање и / или укидање разних парафискалних намета којих у БиХ има преко 3.400.

"На овај начин би се вратило повјерење грађана у будућност земље, успорио би се значајно одлазак становништва, покренула би се економска активност, те би дошло до убрзаног економског раста, који нам је више него потребан."

И Предраг Дудуковић, члан Управног одбора Удружења економиста Републике Српске СWОТ, сматра да, уколико се жели успорити одлазак радно способног становништва, потребно је заједничко дјеловање Владе и власника предузећа. 

Сходно томе, он тврди да је потребно урадити сљедеће:

Смањење оптерећења на плате у виду смањења стопе доприноса и враћање на ниво из 2008. године као директну мјеру за растерећење привреде. Побољшање политичког амбијента јер одлазак радне снаге није само економске природе. Ове мјере, како каже, морају пратити и потези пословне заједнице. 

Професор економије др. сц. Вјекослав Домљан, ректор Универзитета Сарајево Сцхоол оф Сциенце анд Тецхнологy, тврди да је за проблем који се генерише годинама тј. који има дубоке и разноврсне коријене, тешко наћи ефикасне краткорочне мјере.

Како каже, краткорочне мјере које нису дио средњорочног програма, доносе само краткорочно олакшање. А што се тиче власти, тек ту не види перспективу.

“Већ пет мјесеци нису формиране власти на разини БиХ и ФБиХ. Истодобно је створено 20% дохотка БиХ тј. око 14 млрд КМ дохотка односно за око милијарду више у односу на пет мјесеци претходне године. Питање је колико су власти радиле више у ових пет мјесеци - ако нису ни формиране - у односну на пет мјесеци претходне године, па је резултат тога ова додатна милијарда. Ова рачуница показује колика је озбиљност власти и њихов стварни допринос стварању јавних и приватних добара економије”.

На овај начин наш саговорник је сликовито описао колико је власт у БиХ битна за развој ове земље. Због свега тога он је и те како скептичан да ће се ишта урадити и на средњи, а камоли кратки рок. 

Стога ће се, према његовом мишљењу, процес одласка најпродуктивнијег дијела људског  капитала БиХ наставити.

“Виталан дио приватног сектора бх. економије ће настојати што је могуће више супституирати рад капиталом. Слабији дио приватног сектора ће емигрирати у подземље или ишчезавати. Будући да ће јавни сектор наставити да буја (у смислу броја запослених, јачања пресије на приватни сектор и сл.), бх. економија ће стагнирати, нарочито здравствени и мировински фондови.

Проблем ће бити утолико гори што се из екстерног окружења могу очекивати негативни шокови. На тој основи ће доћи до даљњег јачања десничарских популистичких покрета - лијевих, осим по називу, ионако нема у БиХ, што ће водити даљој фрагментацији бх. друштва”, рекао је Домљан.

(Бука)